Београд у слици и речи

"Београдска задруга за међуеобно помагање и штедњу“, са основним капиталом од 1,200.000 динара, који je y прошлој години учинио обрта 84,000.000 динара, и дао својим акционарима IО°/ 0 интереса, без резервног Фонда. „Сриска кредитна банка“, са основним капиталом од 1,200.000 динара, која je, такође y прошлој години учинила обрта 97.000. динара. Год. 1884. устаиовљена јеи „Привилегована народна банка“, са до сад уложеним капиталом на 20.000 акција, 2 ‘/ 2 мил. динара, која je y прошлој годиниучинила обрта 121 мил. динара и дала својим акционарима 15'63°/ 0 без резервпог Фоида. Осим ових завода, постоје y Београду доста и приватних банкарских завода, са огромним капиталима. У Београду постоји и велики државии хипотекарни новчани завод: „Управа Фондова“, установљена 1862. год., који je y народу учииио големих користи. Прелазећи на саму трговину, споменућемо y првоме реду наше мануФактурне радње сп gross. IБих има тако великих и јаких, да ce без зазора могу мерити и са највећим радњама западне Јевроио. Међутим, y другим браншама, као колонијалиим, гвожђарским, папирним и луксузним, има их веома великих. У оиште и y свим другим од најмањих до најкруинијих и најскупљих артикала, заступљен је Београд y толикој мори, да je конкуренцији слободан и отворен пролаз на све стране. Београд као дентрална тачка свију увозних и извозних артикала и производа, поред локалних потреба самс вароши, покрива потребе и деле земље y свима индустријским артиклимајевропских држава, међу којима je као најглавнија Аустро-Уугарска. Као важна извозна тачка Београд извози: жито, и y опште рану, суве шл.иве, коже и остале земаллке производе y веома великим количинама, a колики je y опште обрт београдске трговине, најбоље ћс ce видети, ако прибележимо, да je y првој половини ове године био приход ђумрука београдског 2,489.581 динара. Међутим, културни и трговински ступањ развијћа сваке трговачке вароши, огледа ее иајбол>е y његовом поштапском и телеграФском обрту и с тога he бити важно да прибележимо да je београдска пошта y прошлој години примила и отправила обичиих и аманетних писама 2,960.000, док je телеграФка радња имала укупно 395.000. Велико српско бродарско друш г гво, основано иницијативом самс државе и гаранцијом 6°/ 0 интереса на уложени капитал, и које ћеу току идуће године отпочети рад па Сави и Дунаву, учиниће још и већи напредак y погледу трговинског развића Београда. Завршујући ове кратке изводе, споменућсмо још и „Бслику државну класну лутрију“, која je y прошлој еодини основана, и која je учинила y овом кратком времену велике успехе.

en 1882, la „S о с i é t é de secours et d’épargne de Belgrade avec un capital de fondation de- 1,200.000 frcs. qui eut un roulernout de 84,000,000 frcs. l’année passée et la Banque de crédit serbe a.vec un capital de fondation de 1.200.000. frcs, et qui eut un roulement de caisse de 97.000.000 de frcs. l’année passée. En 1884, fut créée la Banque nationale priviligiée avec un capital payé de 2 millions et demi sur 20.000 actions; elle montra l’année passée un roulement de caisse de 121 millions. En dehors de toutes ces banques, Belgrade possède aussi beaucoup de banques privées avec d’assez grands capitaux. Belgrade possède aussi une grande Banque hypothécaire de l’Etat la „Uprava Fondera“, fondée en 1862, pour le bien du peuple. En passant maintenant au commerce de Belgrade, mentionnons en première ligne ses grandes mauufacturies. 11 y en a tant, et de si grandes, qu’elles peuvent tranquillement concourir avec celles de l’Europe. Nous trouvons aussi un grand commerce en papier, en fer, et objets de luxe par des maisons de commerce ne le cédant en rien à cel les de l’Occident. En un mot nous trouvons tout ce que nous voulons à Belgrade et cela en une si grande quantité, que la concurrence y est des mieux développés Belgrade, comme point centrale de l’import et de l’export, ne couvre pas seulement les besoins de la capitale, mais aussi ceux de l’intérieur du pays au moyen des objets importés principalement de l’Autriche Hongrie. Belgrade exporte aussibeaucoup, comme p. ex. du blé, des prunaux, des cuirs, et autres produits du pays eu très-grande quantité ; mais pour se faire une idée de la grandeur du commerce de Belgrade, il ne suffira que de mentionner que les recettes de la douane montèrent pendant la première moitié de l’année courante à 2,489.581. frcs. Il est aussi très-facile de reconnaître l’importance du commerce d’une ville ainsi que son développement par le roulement de la poste et du télégraphe de cette même ville, c’est pour cela que je me permets de mentionner que la poste de Belgrade expédia l'année passée 2.960.000 lettres simples et chargées, tandisque le nombre des dépêches attint 395.000. La grande Compagne de navigation serbe, qui fut créée sous l’initiative du gouvernement avec un capital 6 % garantis, et qui entreprendra déjà l’année prochaine ses courses sur le Danube et le Save, ne fera qu’augmenter l’importance du commerce de Belgrade. A la fin de ces quelques lignes, mentionnons encore la lotterie de l’Etat à classes, qui fut fondée l’année passée, ayant beaucoup de chances pour le joueur, et qui aujourd’hui est déjà beaucoup recherchée.

szölvän elzarva a szélesebb Eöröktöl. Mär az 1882, évben két ùj pénzintézetet alapîtottak, ezek ; a „B e 1 g r â d i ônsegél y z ö é s takarék-intézet“ 1.200.000 frank alaptôkével, melynek a a mult évben 84.000,000 frank forgalma volt és a „Szerb hitelbank“ 1.200.000 frank alaptôkével és 97 milliö frank forgalommal. 1884. évben alapitottâk a szabadalmazott „N emz e ti Bank“-ot 2Y 2 milliö alaptôkével (20,000 részvény), melynek a mult évben 121 milliö frank forgalma volt. Ezen intézeteken Idvül Belgrâdban tôbb banküzlet is van igen nagy tôkével. Yan Belgrâdban egy nagy âllami fôldhitelintézet : „üprava fondova“ (1862. évben alapitva), mely a birtokos osztâlynak nagy szolgâlatokat tesz, Âttérve magâra a kereskedelemre, elsô sorban megemlitendok a nagy kézmûüzletek, raelyek igen terjedelmesek és szilârdan âllanak és nagyitâs nélkül mondva, összehasonlltbatök az euröpai Nyugat legnagyobb üzleteivel. Ûgyszintén nagyok a füszer-, vasârû-, papirnemiiés divatârû-ûzletek. Egyâltalàban a mâs szakmâkba vâgô üzletek is nagy szâmmal vannak Belgrâdban, a verseny erôs és nincs korlâtozva. Belgrad, mint az összes beviteli és kiviteli czikkek és termények kôzpontja, sajât szükségletein Idvül fedozi az egész orszâg iparszükségleteit, melyek az euröpai âllamokbôl, de fôleg Ausztria-Magyarorszâgbôl bevitetnek. Mint fontos kiviteli pont, Belgrad exportai : buzât és egyéb gabonât, szilvât, bôrt és mâs belföldi terményeket. A belgrâdi kereskedelem forgalma legjobban megitélhetô a vâmjôvedelmekbôl, melyek a f. év elsô felében a belgrâdi vâmhivatalnâl 2.489,581 frankot tettek ki. Egy vâros kulturâlis és kereskedelmi fejlôdése a posta- és tâvirdaforgalorabôl is megitélhetô. Igy a belgrâdi postânak mult évi levélforgalma 2.960,000 drb. volt és a tâvirô forgalma 395,000 tâviratbôl âllt. A szerb gôzhajozâsi târsasâg, mely az âllam kezdeményezésével létesült (6 % kamatot biztosit a befektetett tôke utân) a jôvo évben kezdi meg mükôdését a Dunân és a Szâvân. Ez bizonyâra nagy szolgâlatokat fog tenni Belgrad kereskedelmének. E rôvid fejtegetések befejezéseül megemlitjük még a nagy âllami osztâlysorsjâtékot, melyet a mult évben alapitottak s mely a résztvevôkuek igen kedvezô esélyeket nyujt és mâsfelôl rôvid fennâllâsa ôta daczâra az âllamnak is szépen jôvedelmez.

mit einem Grund-Capital von 1.200,000 Frcs welcher im Vorjahre einen Gesammtverkehr von 81.000.000 Frcs hatte und die Serbische Kreditbank mit einem Grundcapital von 1.200,000 Frcs, welche im Vorjahre 97 Millionen Francs in Verkehr setzle. Im Jahre 1884 wurde die Privilegirte National-Bank gegründet, mit dem bisher aut 20,000 Actien eingezahlten Capital von 2‘/ s Millionen Francs; diese hatte im Vorjahre einen Verkehr von 121 Millionen Francs. Ausser diesen Instituten bestehen in Belgrad zahlreiche Privat-Bankhäuser mit bedeutenden Capitalien. In Belgrad besteht auch eine grosse staatliche Hypothekenbank, die «U pra v a Fondova, gegründet im Jahre 1862, welche dem Volke ungeheueren Nutzen gebracht. Indem wir nun auf den Handel selbst übergehen, wollen wir in erster Linie unsere En-gros Manufaoturgeschäfte erwähnen. Deren gibt es so grosse und so bedeutende, dass sie sich mit den grössten Geschäften des westlichen Europas messen können. Indessen bestehen auch in anderen Branchen, wie Golonial-Waaren, Eisen-Handlungen, Papierniederlagen und Luxusgeschäften, sehr grosse Häuser, die in keiner Hinsicht hinter derartigen Geschäften des Westens Zurückbleiben. Im allgemeinen sind in Belgrad auch alle übrigen Artikel, von den kleinsten bis zu den grössten und werthvollsten in solchen Mengen vertreten, dass die Concurrenz in jeder. Richtung ein offenes Feld hat. Belgrad als Mittelpunkt des Im- und Exportes deckt ausser seinen localen Bedarf auch den des ganzen Landes hinsichtlich aller Industrie - Artikel der europäischen Staaten, unter denen Oesterreich-Ungarn das Gros liefert. Belgrad hat auch einen grossen Export, u. zw. Getreide, gedörrte Pflaumen, Häute und andere Landesproducte in sehr bedeutenden Quantitäten ; wie gross jedoch im Allgemeinen der Verkehr des Belgrader Handels ist, wird man am besten ersehen, wenn wir bemerken, dass in der ersten Hälfte des laufenden Jahres die Einnahmen des Belgrader Zollamtes 2.489,581 Frcs. betrugen. Uebrigens erkennt man die culturelle und Handels-Stufe der Entwicklung jeder Handelsstadt am besten aus dem Post- und Telegraphen-Verkehre der betreffenden Stadt, und deshalb ist es von Bedeutung zu erwähnen, dass die Belgrader Post im Vorjahre 2.960,000 gewöhnliche und Wertbriefe erhalten und expedirt hat, während die Gesammtzahl der Telegraphensendugen 895,000 betrug. Die grosse serbische Schifffahrts-Gesellschaft, welche auf Staats-Initiative und unter Garantie von 6% Zinsen vom eingelegten Capital gegründet wurde und im Laufe des nächsten Jahres ihre Fahrten auf der Save und Donau beginnen wird, wird noch einen grösseren Fortschritt in der commerciellen Entwicklung Belgrads nach sich ziehen. Zum Schlüsse dieser kurzen Skizze wollen wir auch noch der grossen staatlichen Klassen-Lotterie Erwähnung thun, welche im Vorjahre mit für die Spieler sehr günstigen Chancen gegründet wurde und in diesem kurzen Zeiträume grosse Erfolge zu verzeichnen hat.

Занати и индустрија.

Писао цариник министарства Финанција Раша Милошевић.

Прерађивачку производњу y Београду можемо поделити на дводе: иа з aн a т е и Фабри чку и нд y стри ј y . Занати y Србији иа и y Београду организовани су на основу еснаФа. Сваки занат припада некоме еснаФу, и нико не може отпраљати какву за-

L’industrie.

Par Raso Milosevic, chef de section au ministère des finances.

Les produits de la Serbie sont ouvragés de deux manières en Serbie, par la manufacture et par le travail on fabrique. Les manufactures sont réparties en Serbie, mais principalement à Belgrade d’après les diverses corporations. Cha-

Kisipar és gyàripar.

Irta : Milosevits Rasa, a pénzügyminiszterium vâmosztàlyânak fônôke.

Belgrad ipara két részre oszthatd : a kisiparra és a gyâriparra. A kisipar Szerbiâban és Belgrddban a czéh-rendszeren alapszik és tôrvényileg van szervezve. Minden kisiparos tartozik egy czéhbe âllani, Az ipar üzése

Gewerbe und Industrie.

Vom Raäa Miloëeviô, Sektionschef im Finanz ministerium.

Die Verarbeitung der Rohprodukte geschieht in Belgrad auf zweifache Weise: durch das Gewerbe und durch Fabriksindustrie. Die Gewerbe sind in Serbien und speciell in Belgrad auf Grund von Zünften organisirt. Jedes Gewerbe ist einer Zunft untre-

LÄTOGATÖK LAPJA. FEEMDEN-BLATT

34