Београд у слици и речи

6. Be pa и дрквауБеог p a д y. Врховно старање о свима верама и црквама y Београду поверенојеминистру просвете и дрквених послова, У Београдује и седиште поглавара пра вославне цр кве, архијепископа сриског и митрополита београдског, који с друга 8 српска епископа (жичким, нишким и тимочким) представља највишу дрквену власт y Србији ; Архијерејски Сабор. У Београду je и седиште вишем духовном суду и бооградском спархиском дух. суду (пређе „Консиеторији“). Православних дркава y Београду има (> : Саборна, Св. Марка, Вазнссенска, Александра Невског, Вужида и: (Јв. Наталије; уз то и 8 каполе: y двору, y митрополији и иа иовом гробл.у, 11,со јо Бооград подељен ira 11 парохија, којо опслужују 12 свсштеника с 1 ггротојорејем па челу и 6 ђакона. За хришћанс других цркава има Београд : 1 протестантску (пемачку) цркву и 1 католичку капелу (у аустро-угарском посланству). Од нехришh a пс к и х вe p a имају Јеврсји 2 синагоге (1 стара и 1 нова)и Турди 1 џамију. Протестантски ттастор, 1 јевројски рабинер и 1 турски хоџа иримају рсдовпуплату из српске државис касс.

ecclésiastique serbe, rassemblée principale des archevêques. C’est aussi à Belgrade que se trouve le tribunal supérieur ecclésiastique ainsi que le tribunal des évêques de Belgrade, (avant „Gonsistoria“). Il y a 6 églises grécoorientales ; la métropole, l’église St. Marc, l’église de l’Assomption, d’Alexandre Nevsky, Ruzsicza et St. Nathalie et 3 chapelles : les cimetières de la cour de la métropole et le nouveau cimetière. Belgrade est divisée en 11 paroisses avec 12 prêtres, un évêque et G diacres. Il y a encore à Belgrade une église allemande protestante et une chapelle catholique (à l’ambassade austro-hongroise). Les Juifs ont deux synagogues (une ancienne et une nouvelle) et les Turcs une dzamic. Un pasteur, un rabbi et un hodzsa turc reçoivent des appointements de l’Etat serbe.

a gor. keleti egyhâz fönöke is a szerb mctropolita, ki a többi harom szerb püspökkel (Zsicsa, Riss, Timok) képezi a legfôbb egyhâzi hatôsagot Szerbiâban, a föpüspöki gyülést. Belgrâdban van még a fôegyhâzi bîrôsâg es a belgrâdi püspöki egyh. bîrôsâg (ezelôtt ~konsistoria“). Van 6 gôr. keleti templom: a székesegyhâz, szeut Mark temploma, a fcltâmadrts, a Nevszki Alexander, Ruzsica és Szeut Natâlia, es 3 kâpolna ; az udvari, metropolitai és ûj temetôi. Belgrad 11 parochiâra van osztva, 12 lolkészszel, 1 csperessel és 6 diakonnal. Van még Belgrâdban 1 protestdns (néraet) templom és 1 katholikus kâpolna (az osztrâk-magyar kovetségben). Az izraelitdknak van 2 zsinagôgâjuk (1 régi, 1 üj), és a törököknck 1 dzamiâjuk. A protcstâns lelkész, 1 izr. rabbi és 1 török hodzsa a szerb âllampénztârbôl kapjâk rendes fizetésüket.

Bischöfen (2icsa, Niss, Timok) die oberste Kirchenbehörde Serbiens bildet. In Belgrad befindet sich auch das kirchliche Obergericht und das Belgrader kirchl. Gericht (ehemals «Consistorium»). Hier sind 6 griechischorient, Kirchen: Die Domkirche, Set. MarkusKirche, die Auferstehungs-Kirche, die Nevsk Alexander-, Ruzsica- und Set, Natalia-Kirche und 3 Kapellen : Die Hof-, Metropolitan- und neue Friedhofs-Kapelle. Belgrad ist in 11 Parochien getheilt mit 12 Seelsorgern, einem Dechanten und 6 Diakonen. In Belgrad gibt’s noch 1 protestantische (deutsche) Kirche und 1 kath. Kapelle (im Gebäude der österreich-ungar Gesandtschaft). Die Israeliten haben zwei Synagogen (1 alte und 1 neue) und die Türken 1 Dzamia. Der protest. Seelsorger, 1 Rabbiner und 1 türkischer Hodzsa erhallen aus der serbischen Staatskasse ihre ordentliche Bezahlung,

Новинарство и књижевност

Књиакевни покрот y Србији почиље ce управо основаљем Дрзкавпо Штампарије y Београду 1832. год. М(фу првим књигама штампаним y Београду видимо песму Гаврила Ковачевића о буии на дахије од 1804. Подредакцијом Д. Исаиловића пггампан je тада 1832. оглед „Српских Новииа“, које су као службени лист кпожевине почелс редовно излазити истом годипе 1834. y Крагујевцу. Одмах тада, 1832. годипе, Гл. ВозарошЉ први издавач y Србији, je паставио издавање Давидовићева забавника. Пошто je 1873. год. пауправу просветс дошао Ст. Новаковић, Државна Штампарија постала je прави издавач школскпм и научним делима, којих je од тога времена мноштво изашло. У иозније врсмо, кад ce писменост већма рашнрила, јавили су сс и други издавачи. Ледан je Јеремија Обрадовић Караџић, иначо слепац Јсремија, родом из Јадра, a други je ХаџиАлекса 0. Поповић. Од 1834. па све до 1842. сав ce журпалистичкирад ограпичавао наслужбени лист „СрпскеНовине“,икао што јо била једипа Дрисавна Штампарија y Београду, тако су „Српске Новине“ биле једини лист y Србији. Истом 1842. почињеуз „Српске Новине излазити књизксвни „Додатак кв Српскимв Новинама“,коЈи од 1843. годинс почиње носити име „ХГодупавка“, иод којим je имеиом излазио до краја 1848. године, a године 1847, почео ce с издаваљем „Чича-Срећковог Листа“, намељоиог пољској привреди. Политички преврат од 1842. с удалзвњем Обреновића изазвао je y 1843. и 1844. издавање српског и номачког листа „Српског Улака“. Година 1848. донела je још Сергија Николића „ГГросветне 11овине“ са прилогом, који со авао „ Државо-народнии пратаоцв“ и „Новине читалишта београдскогв“, али y 1849. опет видимо само „Српске Новине“. Ca 1850, годином бол.итак je y београдској журналистици са „Шумадинком“ Љ. П. Ненадовића. Све до 1860. није било y Београду целој Србији друге штампарије

Писао државпи оаветник Стојан Новаковић.

La presse et la littérature.

L’éclosion de la littérature serbe date justement do la création do l’imprimerie de l’Etat à Belgrade, en 1832. Nous rencontrons parmi les premiers livres qui parurent alors un poëme d’Etienne Kovacevié sur la révolte contre les Dahis en 1804. Ce fut en la même année que parut un numéro d’essai do la „Srpske Novine“ sous la rédaction de D. Isailovic, journal qui ne fut édité comme organe officiel du gouvernement qu’à dater do 183 I à Kragujevatz. Ce fut aussi en 1832 que le premier éditeur en Serbie, 0, Vozarovitc, édita le „Zabavit“ (Recueil) de llavidovié. Ce fut en 1873, lorsque Stojan Novakoviö devint ministre dos cultes, que l’imprimerie de l’Etat fut chargée do l’impression des livres d’école et des sciences, dont il en a paru une grande quantité. Depuis nous voyons s’établir à Belgrade une grande quantité d’éditeurs. Parmi ces derniers nommons Jeremias Obradovic Karadjiü, nommé Jeremias l’Aveugle, né à Jadar, et Hadji-Alexandre 0. Popovic. Le journalisme se contenta de 1834 à 1842 du journal officiel „Srpske Novine.“ De même que l’imprimerie de l’Etat à Belgrade était la seule en Serbie, de même ce fut le seul journal en Serbie. Ce ne fut qu’en 1842 que le Srpske Novine reçut un complément, qui porta dès 1843 le nom de „Podunavka“ (journal du Danube) et parut sous ce titre jusqu’en 1848. En 1.847 parut le „Yetter-Srecko“, journal économique. L’exil de la famille des Obrenovic en 1842, et les suites que ceci eut, amena l’édition d’une feuille serbo-allemande en 1843—44 sous le titre „Serbischer Curior.“ L’année 1848 nous donna aussi la „Cultur-Zeitung“ de Serge Nikolié avec le supplément „Drzavo-narodni pratioc“, ainsi que le journal „Zeitung der Belgrader Lesehalle.“ Mais en 1849 nous ne retrouvons de nouveau que la „Srpske Novine.“ En 1850 nous observons un grand pas en avant par la création de la „äumadinka“ de Lj- P. Ncnadovic.

Par le conseiller d’Etat Stojan Novakovii-

A napi sajtô és az irodalom.

Szcrbia irodalmi mozgalma a bclgrddi âilamnyomda alapitdsâval, az 1832 ik évben kezdôdik. A lielgrddban nyomott clsö künyvek kozt taldljuk Kovacscvics Gabor keilteményét a dahik (trönkövetelök) eilen (1804). ügyahez évben jelent rncg Isailovics D. szerkesztésében a Srpske Novinc (szerb ujsdg) prôbaszdma, melyet azutdn 1834 ôta Kragujevdeban, mint a fejedclcmség hivatalos lapjât rendszcresen kiadtak. Yozarovics G. az clsö szcrb kiadô 1832-ben folytatta tevékenységct a Zabavnik (Mulattatô) kiadâsdval, a melyet Davidovics szerkesztett. Midôn 1873-ban Novakovics Stojdnt a kôzoktatdsi kormdny megbizta lapjdnak kiaddsaval, az âilamnyomda lett az iskolai es tudomdnyos kônyvek kiadôja. Azôta sok ilyen kcinyv jelent meg. Késôbb az iskolai tudds torjedésévcl szaporodott a kiadôk szdma. Az egyik Obradovi es Karagyi.es Jeremids, a kit vak Jeremidsnak bivnak, ez Jadarbôl szdrmazik. A mdsik Popovics 0. Hadji Sdndor. 1834-tôl 1842-ig a hirlapirodalom csupdn a Srpske Novine hivatalos lapra szoritkozott. Ez is cgyetlen volt Szerbiaban, ùgy mint az âilamnyomda az egyetlen nyomointézet. Csak 1842-ben kezdtek szépirodalmi mellékletet adni ez ujsdghoz, mely 1843461 fogva Podunavka (Dunai lap) névvel jelent meg egészen 1848 végeig. 1847-ben jelent meg a Vetter-Srecko lapja, racly gazdasdgi kérdésekkel foglalkozott. Az 1842-iki politikai fordulat, melynek kôvetkezménye az Obrenovics-dinasztia eltâvolîtdsa volt, egy ùj szerb-német lapnak adott életet 1843 —44-ben. Ez volt a Serbischer Kurir. 1848-ban Nikolics Szegiusz Kulturlapja induit meg, a Drzavo-naradnipratioc“ melléklettel, (âllarni népfigyelo), s a belgrâdi „Olvasokörrel“. De 1849.

Novakovics Stojân âllarni tanâcsostôl

Von Staatsrath Stojan Novakovid

Tagespresse und Literatur.

Die literarische Bewegung in Serbien datirt genau von der Gründung der Staatsdruckerei in Belgrad im Jahre 1832. Unter den ersten Büchern, die in Belgrad gedruckt wurden, sehen wir ein Gedicht des Gabriel Kovaëevic über den Aufstand gegen die Dahis (Prätendenten) im Jahre 1804. In demselben Jahre erschien unter der Rédaction des D. Isailoviö eine Probe der «Srpske Novme» (serbische Zeitung), welche erst seit dem Jahre 1834 in Kragujevac als Amtsblatt des Fürstenthums regelmässig herausgegeben wurde. Im nämlichen Jahre 1832 setzte G. Vozarovic, der erste Verleger in Serbien, seine Thätigkeit als Herausgeber mit dem «Unterhaltungsblatte» (Zabavnik) des Davidovio fort. Als im Jahre 1873 Stojan Novakov i 6 mit der Leitung des Cullusministeriums betraut worden war, wurde die Staatsdruckerei die Verlegerin der Schul- und wissenschaftlichen Werke, deren seitdem eine Unzahl erschienen ist. Später tauchten mit der immer grösseren Verbreitung des Schulwissens auch neue Verleger auf. Der eine ist Jeremias Obradovié Karadjiö, genannt der blinde Jeremias, aus Jadar gebürtig, der andere Iladji-Alexander 0. Popovid. Von 1834—1842 beschränkte sich alle Journalistik auf das Amtsblatt «Srpske Novme». Wie die Staatsdruckerei die einzige in Belgrad, so war diese «Serbische Zeitung» die einzige in Serbien. Erst im Jahre 1842 begann mit der «Serb. Zeitung» eine belletristische «Beilage zur Serb. Zeitung» zu erscheinen, welche von 1843 den Namen «Podunavka» (Donaublatt) trug, unter welchem sie bis Ende 1848 erschien, und im Jahre 1847 begann mit der Ausgabe des «Vetter-Srecko-Blattes», welches für landwirthschaftliche Fragen bestimmt war. Die politische Umwälzung des Jahres 1842 mit der Entfernung, der Dynastie Obrenovic hatte in den Jahren 1843 und 1844 das Erscheinen eines serb.-deutschen Blattes, «Serbischer Kurier» zur Folge. Das Jahr 1848 brachte noch die «Cultur-Zoitung» von Sergius Nikolio mit einer Beilage unter dem Titel «Drzavo-narodni pratioc» (Staats-VolksBeobachter) und die «Zeitung der Belgrader Lesehalle». Aber schon im Jahre 1849 begegnen wir wieder der «Serb. Zeitung» allein. Im Jahre 1860 ist in der Journalistik durch die «Sumadinka» des Lj. P. Nenadovio ein bedeutender Fortschritt zu bezeichnen. Bis zum Jahre 1860 gab es in Serbien keine Druckerei ausser der staatlichen und keine Zeitschrift ausser der «Serb. Zeitung», welche sich ja in der Hand der Regierung

GAZETTE DES ÉTRANGERS. TUE FOREIGNERS GAZETTE

49