Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

Бокешкп устанак беше јарка еветлост у дубокој тмиии. што тада покриваше српски хоризонт. Српски народ j Троједници потиштен од највеће еамовоље; -Сј>6и v Војводинп j чељустима Мађара, тужна j>a,ja v Боени и Херцеговини од патље већ. изнемогла, те ни глаеа више цуштати не може. А Орбија? Наде, које Српство v српски Пнјемонт стављаше, изчезоше до ижице поред кукавне улоге, што је Србија под регенством играше. и Србину крв се v образ дизала, кад је на Београд погледао, где се не чује jajK раје боеанске, век где се тражи за руковање пријатељска рука Андрашијева, она рука, која држи у запту слободу Троједнице и Бојводине. а v Цариграду потписује ~шиtap" ради Босне! У тој тмини засветли се јатаган бокељски, па показа свету, „да Србин живи. да је јунак. “ Бечки рајхсрат, немачки доктори мишљаху, да са Бокељи. као са гомидом „барбара“ имају посла, па да j име „културе и цивилизације“ имају право узаптити крв варварскЈ у интересу и v корист немачке Аустрије. те хтедоше увести тако звани „обранбени закон“ и у Боки. Али српски Бокељ метну pjKj на јатаган. па рече: од моје сам крви ја господар., ко хоке моју крв да има, ваља прво да је пролије. И крв би проливена, али се обранбени закон не могаше увести. Српски соколови, та шака Вокеља, потресоше великЈ Аустрију, одбише грдну војскј аЈСтријску, па напослетку они диктираше мир кнезлачки. Из прва бунтовници, ребели и велеиздајиици за које губилишта беху приправљена постаху Вокељи jronapajjka странка са Аустријом готово уникум v меЦународном праву! Но шта је побудило АЈстриЈЈ,. као велесилу европску, да са ребелима, сопственим поданицима као ратујућом странком уговара? Није ли могла она

85

ЧЛАЖАК О БОКИ.