Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

буђује људе. да ту свезу делом раскину, и буни их да наруше општи мир и ред еииовито. па онда вракајући се на, уетанак у которској Боки. која је с концем год. 1869. к Далмацији припадата, вети у 4 а.шнеји тужбовног чланка; ..Бокешки устанак • беше јарка еветлоет у дубокој тмини, што тада покриваше српски хоризонт. Српски народ у Троједници потиштен од највеке самово.ве: Срби у Војводини у че.цустима Мађара, несретна раја у Босни и Херцеговини од патље век изнемогда, да и гласа век пуштати не може. А Србпја? Наде, које Српство у српски Пијемонт стављаше, изчезоше до ижице поред кукавне улоге, што је Србија под регенством играше, и Србину крв се у образ дизала, кад је на Београд погледао, где се не чује јаук раје босанске, век где се тражи за рзжовање пријатељска рука Андрашијева, она рука, која држи у запту слободу Троједнице и Бојводине, а у Цариграду подписује „шиkap" ради Босне! У тој тмини засветли се јатаган бокешки па показа свету, да Србин живи, да је јунак. и „Продужујуки чланак тврди, да је шака Бокеља потресла Аустрију заједно са њеним силним војскама, те да је ова принуђена била, да се са својим властитим побуњеним подаиицима као са ратуујуком силом, иогађа. па ирелази на оне велике последице, што их је могао за собом повуки овај устанак за источно питање, да су га Црна Гора и други Орбљи како ваља подупирали, и изјављује, да Је' само Једна петроградска рука учинила, да се ватра не изродиТ ~Ево, поштована господо поротници, можете са мном заједно увидити, да Је оптужени узео на себе улогу да испосредује, да се источно питање на дневни ред стави, а овим дозиаЈемо доста о побуђујукој сили његове намере.“ „У тужбеном чланку алинеЈи 8. пак вели: „Ко по-

93

ОПТУЖБА ДРЖ. ТУЖИТЕ.ЂА РАДИ БОКЕ.