Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

ратору. но ja разумевам под тим инспирацијама такове. које мимо миниетарства иравде у политику засецају. Но не пмајући доказа за то. хоћу да узмем, да је држ. одветништво еасвим по свом звању тај процес подигло. Али еувише велика ревноет држ. прокуратора у подизању преских парница против немађарских листова може само ствари и угледу Угарске шкодитп. Вез обзира на то, што преске парнице свагда зло увеличавају, које xofee да отклоне, без обзира на то. што такове парнице „злу крв“' праве код немађарских народности. и то у таковом ступњу, да је већ нека раздраженост- наетала, за коју можда угарска влада и не зна; -без обзира на све то, такове преске парнице чине најгори утисак у иноземству. На етрани не пита се за појединости такових парница, не пита се. да ли је писац крив или не, довољно је, да ее само констатује, да у опште у Угарској има тако млогих парница против немапарских народности, које иеКину становништва сачињавају, па да се отуд закључи: Something is rotten in the state of’ Hanemark, Да, иешто мора да je труло у држави угарској, кад се такове парнице умножавају. 11 „Знам ја, господо поротиици, да еа гледишта правне државе политични обзири не могу упливисати на ток правосуђа. и кад се закон повреди, то се мора правди за доста учинити. То би заиста тако и стајало, кад би у Угарској питање народности као свршеиа ствар (iibenvundener Standpunktj била, и кад би мафарека порота то била, што је порота на западу. Гг. поротници, кад бих ја коме Французу или Еиглезу рекао, да сам тамо са турске границе на једно 200 километара у сред зиме чак до Пеште дошао, и да је у Пешти моја порота, то они таково што неби могли ееби ни прететавити. Како би било, да какав Араб или Бедуинац мора из Алжира да путује к пороти у Париз, или

САМООБРЛНА ПРКД ПОРОТОМ РАДИ БОКЕ Г. 1870.