Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

107

САМООБРАНЛ ПРЕД ПОРОТОМ РАДИ БОКЕ Г. 1870.

релублика није вдасна Боку уступити каквој другој држави: осигуравају себи повдаетице, да не морају данка п војнике давати, већ ће само својевољно као морнари Дужду служити. Са тим повдастицама стајала је Бака вековима под заштитом републике млетачке. X Котору седио је proveclitore estraorclinario као гувернер од стране млетачке репубдике, а Боке.ви еудише и управ.ваше себе сами сасвим независно. Тако етајаше Бока све до год. 1797. кад је са миром Кампо-Формијеким Венеција уступ.вена Ауетрији, те је Аустрија хтела доћи у поеед Боке правом, које имаше Венеција. Томе се хтедоше противити Боке.ви. позивајући ее на њихов уговор. Тада је аустријски генерал Рукавина. пре него што ће ауетријске трупе заузети Боку, издао прокдамацију. којом Бокељима ујемчава све оне повластице, које су под републиком млетачком имали, и само тим начином приволели су се Боке.ви. да под област Аустрије. У миру пожунском од год. 1809. би од Аустрије уступљена Далмација, па и Бока Которска Французима. Но Бокељи не хтедоше признати област Француске па се противише оружаном руком. Тек после мира Тидзицког од год. 1807. упливом познатог прпјатељства међу двема државама, примише Бокељи гарнизон Француеки. Када се год. 1813. читава Рљропа подигла против владавине наполеонове, тада и Бокељи у савезу са Црногорцима отворише бој иротив Француза. Један део енглеске Флоте под заповедништвом Хоста подупираше Бокеље и Црногорце. Котор би заузет, и командант енглески Хост преда кључеве Котора владици црногорском. Ва тим се установи народна влада, и тек поеле нариског уговора усљед Једног писма из Париза од стране цара Александра, савезника цара Франца, оставише Црногорци Боку, те исту поседне опет ауетријска војска, но нпак под уветом ујамчења пређашњих повлаетица."