Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

по еиноду ве-h изабрани епискои. а по вдади мађарској постав. Бени адшшистрагор епархије бачке. Нашој црквеној реакцпји ниеу годи.ш закључци српског конгреса од г. 1871. није јој годила црквена автономија. да световни елеменат и.ма саучешћа у управп црквеној, а најмаље јој је годила контрола. коју је хтео сабор п саборски одбор да врши над народнпм добрима. Кад је сабор изаслао комисије за прегледање манастира, некп предстојници показали су се у највеlioj мерп ренитентни. међу њима особито архпмандрпт ковп.вскп Отануловић. који је водио коло калуђерско, а за чијп је леђи стајао Анђелпћ. Тој црквеној реакцијп бпла је главна ствар. да одстрани епископа Отојковића од админпстраторства митрополије карловачке, и зато се на све стране против њега бургијало п у Пешти и у Бечу. Напослетку и пође за руком тој црквеној реакцпји. да одстрани епиекопа Стојковића из Карловаца. На његово меето буде постав.вен епиекоп Грујпћ. Овај пређе популаран епископ, дао се ипак употребитп као сретство од мађарске владе, у тврдој надп. да ће га влада за патријарха произвести, ал' се у том горко преварио. Влада мађарска још у оно доба нпје имала одважностп да именује Србима патријарха. Грујић са својим одиошајем према мађарекој владп и комееару Мајтењију, утрво је само пут Аиђелићу. За време админиетраторетва епнскопа Стојковпћа и усљед бургијања Анђелпћа п наше црквене реакције позове тадањи министар-предеедник гроФ Лоњајп неку ерпску конФерепцпју v Пешту, на којој су оеим ешхскопа још и неки виши српски чнновници треба.ш да учествују. Лоњајп v оно доба био је у послу да сатре и хрватску и сриеку опозпцију. У Хрватекој било је то доба жестоке борбе народне странке протнв Рауха. У Срба, према иамерама Лоњајевим да ио на-

124

ЦРКВЕНА РЕАКЦИЈА У САВЕЗУ СА ВЛЛДОМ.