Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

II.

Сртоски благовештенски сабор у ЈСарловцила г. 1861. Уставни живот у сремској жупанији. Срелски посланици на хрватско.м сабору. Ирва саборска беседа дра Нолита-Десанчи£а о Војводини. Распуст угарског и хрватског сабора. Познато је, да је иосле октобареке дииломе судба српске Војводпне оетада нерешена. Нашге нпје се знало, хоће лп се Војводина безссловно утеловити Угарској. или Ве некп заеебни иоложај према Угарској заузети. За време од 20. октобра иа до конца г. 1860 колебали су се ради тога у Бечу. У том колебаљу исиоелан је био царски - повереник гене])ал МенсдорФ-Пу.ки. да у појединим општпнама ио читавој Војводпни сазна расположај етановншптва: у какав одношај желп доћи према Угарској. Но то колебање у Вечу ради Војводпне није дуго трајало. Ова је ирилпка, да су мађареки конеерватпвци уверавалп бечке кругове, да ђе Мађари пристатп на октобареку диплому, и по томе да није саветно вређатп Ма|аре тиме, што се утелбвљеље Војводине у Угарску отеже. На еваки начин после онога, што је генерал Меисдорф обишао српске крајеве да сазна расположај ('pба.ва о будуђој слдбп Војводиие, и што су Орбп зато имали неке наде да he се Војводина одржати врло