Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

одкдошгдо. које на жалост, ма да емо један народ. још међу нама постоји. То је бида прва повећа саборсгса беседа дра Подита. У рвој се подобро огдеда тадања струја у Срба. ПитатБе о Војводини, које се тада на хрватском сабоЈ>у претресадо. није се решпдо. веС је хрватскп сабор исто оддожио. Међу тим стварн- како у Хрватекој. тако и у Угарско| дошде су до неког новог развоја. На сабору угареком две веднке странке мађарске; оддукашка и адресовска иди деакова, биде су у гдавном међу собом споразумне. да се Ауетрији не iiouvшта и да се патент Фебруарски не прими. па да се не ши.бт посданици у бечкп рајхсрат, већ да се има успоставити угарски устав од г. 1848. Одлукаши су то хтеди да изреку „оддуком". а Деаковци адресом на краља. Познато је, да су оддукаши биди у већини, ади да је некодицина од њих по споразуму са Деаковцима изашда из саборнице, да омогући примање адреее. Бечки кругови. кад cv видиди тај расподожај на угареком сабору. нису могди бити у сумњи, да се са таковим сабором даље расправљати неда. и зато, пошто је краљевски реекрипт одбио захтеве адреее, буде угарски сабор раепуштен. И хрватеки сабор, исто. тако као п угареки. добио је позив, да по Фебруарском патенту пошаље посланике у бечки рајхерат. Хрватски сабор дуго је расправљао одношај према Угарекој и у том обзиру, као што смо век наведи, до тога је з&кључка дошао, да је догађајима од г. 1848 евака правна свеза међу Угарском. и Троједном Краљевином престала. Но што се тиче пошилања посланика у бечки рајхсрат, то је хрватски сабо]) исто тако као и угарски то захтевање

21

УГАРСКИ XI ХРВ. САБОР ПРЕМА БЕЧУ Г. 1801.