Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

25

ХРВАТСКА ДВОРСКА КАНДЕДАРИЈА,

био меето двореког саветннка) и ердељска дворека канцеларија. У обзирт Хрватеке, за коју се није знало у каквом te одношају бити према Угарској и Ауетрпји. етворило ее неко провизорно врховно меето под насловом „хрватско-елавонска дворска дикастерија", којој је предстојник био Иван Мажуранић. Но поеле распуета хрватс K’dr сабора v новембру г. 1861. и усљед тога, што је био санкционисан 42 законеки иланак од г. 1861, којп изриче подиуну не•одвисност Хрватсгсе-Славоније од Угарске таки је ишла бечка влада за тим, да уетанови незавиену управу за Хрватеку-Олавонију. Почетком године 186*2 буде установ.вена ~ хринтско-славонска дворска канцеларија“ подпуно незавиена од угарске дворске канцеларије. Затим буде судство и управа у Хрватекој-Славонији поеве незавиено од Угарске оргаиизоваио. Иван Мажуранић поетане дворским канцеларем. Код те нове двореке канцеларије било је понамештано доста Срба чиновника, међу четири дворека саветника два Србина. (др. Нивије Радивојевик и Огњеслав Утјешеновик), а осим дворских саветника било је и секретара и коиципиета Cj)6a*). И код осталих власти политичких и судских, Срби су лепа званија заузимали. Светозар Кушевић био је велики жупан сремски, др. Суботик постаде септемвиром, а Јоца Живковић ириседником банскога стола у Загребу. У Хрватској и Славонији није се схвакала етвар опозиције против бечке владе у обзиру чиновнпштва као у Угарској, напротив организација под Мажураникем врло је добро била примљена.

*) Др. По.шт као секретар бапскога стола био је додељен хрватској дворокој канцеларији на олужбовање, те је две годиие служио код исте дворске канцеларије. Усљед размирица еа својим иредстојникои дром Ливијем Радивојевићем, замоли канцелара Мажуранића, да га преместп у Загрео, камо је год. 1864 дошао, и где је остао до год. 1867.