Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

првенства. него неће нп равнонравности чешкога језика у чешкој зем.ви. онда мн се крв узмутила п ја бих ову науку препоручио онпм нашпм домородцпма. који с бечким централпстама и с Фебруарскпм патентом кокетују. Ја држпм. да нп за Чехе. нп за Словене у опште у Аустрији не може Федералпзам аустрпјскп основати лепше будућностп. него да је сретство тој будућности дуалпзам, којп te регенерацпјп чптавога европског истока прокрчптп пута. тим пак посредно и за Чехе бптп спасоносан.'" „Знам господо. да многе етрава спопадне. кад се спомене та реч: дуалпзам, јер се вели: дуалпзам значи господство Мађара с једне стране, а господство Немаца с друге стране у царевннп аустрпјскоЈ. Велп се. да Мађарп морају тражпти савезннка. да се ocurvpajv протпв опасности од етране (Лтовена. Алп Ја кажем: Ако има sa Мађаре опаеноетп од стране Оловена. то им Је опасноет од етране Немаца много већа. Гловени нису Један народ; словенска племена. може се рећп. народи су за себе. коЈи имају еваки за се своЈу иеторију. своју посебну народну стихију с посебнпм државним бгЉем. Зато Гловенн никада не могу бпти један народ. Немци наиротив, ако п Јесу у више држава разде.вени, чине ипак Једну велику целину, Јединство Немачке данас сутра може се оживотворити. Јединетво Гловена иикада, него еамо словенека узајамиост. Ако би дакле бнло за Мађаре опаеноети од стране Гловена, то Је та опасност за њих далеко, далеко огромнија ii веl\а од стране Немаца." „ Велн се даље, да Марари морају у интерееу евом бити противни иаптем развитку на европском истоку. Гоеподо, Ја морам овде pehu, да погледом на етатистички број Мађара, оии хтели или не хтели. мораЈу доћи комбинацијт европскога истока. Исхина, пма државиика v УгарекоЈ, коЈи се боје источнога шггања.

40

БЕСЕДА O НАПУТКУ ЗА ХРВ. РЕГННК. ДЕПУТАЦИЈУ.