Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

зиру нашега одношаја лреага Бечт. Тај иеиравак овако би гнасио:“ r >"етаиов.кавај\ k и одношај према скупнрј моиархијп и начин расправ.Бања скупнпх послова. rora депстација у том погледу изјавити. да ће Троједна Кра.Ђевина бити на угарском сабору колектпвно застспана. п то Хрватска и Славонија скупа у оном броју. како то закони 184-8 године установ.вавају." (Гласовп пронпчктк Живпо ! и п.Бескање.) ~3нам ја, господо. да је то вр.то неугодно. кад сеспомињу овде закони од г. 1848. Ако је то икоме неиово.бно, то је богме менп, и свпма Србима; но ми нешто од тпх закона морамо пригр.титп. јер нас прека нево.Ба гони, и баш нпкаква другога из.таска не пмамо." „Кад ее вратила наша депутација. која је адресу Њ. Велнчанству поднела, разнео се био г.тас. да ЗГтђарп п не же.те да Хрватска буде заступана иа тгарском сабору. Могуће, да су поједпнп државницп то рекли. а.тп ја сам уверен, да угарски сабор на то пристатн неће. Ја иред.тажућп. да Хрватска на угареком еабору заетупана буде, увек се опомињем 1790: ч.т. 59.. гдесу сталежи и редови хрватскп пска.тп. да се пореза решава на угарском, а не на овом сабору, а зашто ?' Лер је свагда, кад ее пореза овде дозво.вава.та, бечка в.тада иаш.та срететва, да векл - порезу добије. него што ју је добпти мог.та у Угарској. Зато же.тпм. да се сва пптања. која прелазе нашу автономију, решавају на угарском сабору, где бечка в.тада не може нпкад пматп пзмајеторисане већиве, дочпм јој је на хрватскоч сабору измајсторпсана већина увек осигурана. (Живпо!)“ „Мој предлог ишао би на то, да се ова тачка о. или сасвпм изоставп илп да се прими мој псправак." „Морам ее још повратити на беседу узорнтога г. кардина.та. (Немпр.) Он је у својој беееди пзво.тео наговеститп. да ће некако пропасти свет, ако се орган

БЕСЕДА О НЛПУТКУ ЗА ХРВ. РЕГНПК. ДЕПУТАЦПЈУ.