Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

4б

Међутим ствари у монаржијж дошле cv до важне обрхне тачке. Угарски сабор одбио је двапута кр. рескрипт. који га је упућивао на признање скупних иосдова и на бирање иосланика за рајхсрат. Чудновато! У оно доба расира међу Бечом и Пештом водида ее као неки процес. На кр. рескринт дао је угареки сабор свој одговор. на овај одговор дао је други кр. рескриит реилику, а на ову рендику следовала је дупдика угарског еабора. Описе угарског сабора састављао је Деак. У то доба пада и књига бечког доктора Лускандда о државном ираву Угарске. коју је књигу Деак темељито опровргао. Ствари посташе у највећем стуињу запете међу бечком вдадом и тгареким сабором и није се могдо предвидити. како ће ее тај спор свршити, но вањски догађаји разрешише чвор. Супарништо међу Аустријом и Пруском ради првенства у Немачкој. достигдо је тада врхунац. Пруска ухвајућ.и се \ г то, што је иосдедњим ратом тадијанским осдабљена и што не може да реши спор са Мађарима заузме најнепријате.вскији rtoдожај против Аустрије. Кнезови немачки беху на страни Аустрије, ади народ немачки беше уз Пруску, која наииса на своју заставу; јединство Немачке. Конфдикт тај тш Аустријом и Пруском дао се давно предвидити, na је напосдетку морао на иовршину доћи. Рат међу Аустријом и Пруском био је неизбежим. и месеца јуна 1866 заиста се зарати Аустрија са Пруском. У Бечу су биди иуног еамоиоуздања. да ће ејајно иобедити Пруску. Са том надом скоичавади су п ДРУгу наду: да ће, кад једном по.беде Прусе, угарски сабор са својим претензијама попустити, те да ће се иокорити Бечу. Према томе бидо је наравно, да чим се знадо за извесно, да ће бити рата са Пруском,

РАСПУСТ УГАР. II ХРВ. САБОРА УС.БЕД РАТА Г. 186G.