Беседе дра Мих. Полита-Десанчића

48

САBЕГВ УГАР. II ХРВ. Č.ABOPA ПОСДЕ РАТА Г. 1866.

и РуЈхунијом, како бп ее iio дањем јхазвнтку етвари н еа ових страна удееио упадај у Угарску. Осим тога је имала мађарека емиграција и евојих свеза у унттарњоети Угарској, да се буна иодпгне. Премда ее иоказало. да читава емиграција мађарека није бида у етању много шта учиниЈги, нитп много шкодити Ауетријн. јер је нруско оружје прави удар Аустрији дадо, то су ииак бечкп кругови биии забринути за стање у Угарској. Чим је дак.хе Ауетрпја начинила мир еа Пруском. прва јебрига била бечких кругова, да покушају поравнање са Угареком. Зато је бечка влада таки иза мира еазвала како угареки тако и 'хрватски сабор. Но на новом угарском сабору показало се велпко еамопоуздање Мађара : оеећали еу, да Аустрија њпх треба и да су еада они гоеподари сшуације. Према томе, са евим еу друге жице навуклп. не само према Аустрији него и према Хрватекој и према народнбетима у Угареко ј. Пређе су ее Ма|ари еа евпм друкчнје понашалп ирема народностима. пређе еу ее надметали еви мађарекн говорници на угареком cađopv лепим речма о иријате.Ђству за Хрватеку и за народноети, после Крањевградца пак, мало беше епомена о том, главна је те.ма била: да се епоразумеју са Немцима. па да деле гоеподство над Оловенима: Мађари у Угарској, Немцп у Аустрији. Ово понашање морало је непријатно изненадити све оне, који су и међу народноетима у Угарекој и v Хрватској пређе били за Iтријате.встНо и за еавез са Мађарима. Под тим утиском еаетао ее и хрватеки сабор. Прваје етвар била, да означи евоје етановиште адресом. На хрватеком сабору текле еу ])аеправе о новој адрееи меееца децембра 1866. Адреса хрватска, према новом раеположају Мађара, наглашавала је што веку еамоеталиост Хрватеке. наводећи. да тој самосталиости може