Билтен Битефа

chr. ludvigsen BELEŠKE O PREISTORIJSKIM IZVORIMA PREDSTAVE "FERAI"

Ka o što jeto često bilo u prošiosti, brojni umetnici troze danas Izvpr svoje inspiracije u legendama, pričama ili preistorijskim mitovima, kdje imaju oštrije kjudske vrednosti i koje ndm možda govore bolje 6 sudbini i tragediji čoveka nego istorija, Tako je i Peter Seeberg, radeči sa ansamblom Odin teatfeta, crpao veliki deo svoje priče iz drevnlh legendi, helenskih I danških, i sistematisdo ih je u scensku celinu. Dva najznačajnija izvora za FERA! potiču od poznatih Imena koo što su Euripid (oko 480-406 pre nove ere) i danski istoričar Saks Gramatik (oko 1150-1221 nove ere). U razmaku od oko Iбоо godina ova dva pisca proučavdli su legendarne priče koje su več pripadale preistorlji u odnosu na njihovod doba. Saks je na sebe preuzeo mlslju da Dancima ostavi povest koja se može porediti sa grčkorimskim i naravno sa biblijskim jevrejskohriščanskim povestjma. Plod njegovog rada je GESTA bANORUM, štampan prvi put Isl4,gcdine kao prva istorija Danske. Grčka leaenda o Alkesti, kraljevoj kćett# dogadja se u drevnom gradu Ferai (pokraj mesta Volo u Tesaliji) čije ruševine pOStoje i danas. Ona je bila kčerka kralja Peliasa koji je njenu ruku bio spreman da da samo onom koji uspe da upregne lava i div Iju svinju u ista kola. Uz pomoč boga Apola/ Admet uspe da ostvari taj pod= vgj i tako postaje prestolonaslednlk i Alkestin muž, Ali Admetu je bilo sudjeno da umre mlad, osim ako neko ne umre umesto njega. Samo je Alkesta spremna da se žrtvuje za svog supruga i sačuva presto. To je početna situacija Euripidove drame po imenu A 1 s e st a. Legenda o danskom kralju Frode Fredegodu, koji je po Saksu, savremenik cara Avgusta i Hristovog rodjenja, jedna je od najomiljenijih legendi. U njegovo vreme mogao je čovek izači Iz svoga skrovišta sa blagom bez bojazni da če biti opljačkan, Ali treba г ečii da su kazne za pljačku bile pooštrene u doba kralja Froda. On je napravio neku vrstu danskog "Napoleonovog kodeksa" za celu teritorlju njegovog kraljevstva koja je obuhvatala Dansku, Norvešku, Švedskuj i Finsku, kao i delove Engleske, Rusije i Nemačke. Saks završava svoju povest o kralju Frodu sledečim rečima:"! tako umre Frod, najslavniji kralj sveta. Pošto mu izvadiše utrobu I posdiše leš, njegovi stražari čuvali su ga sakrivenog tri godine, jcr su bili uvereni da če se kraljevstvo raspasti ako se sazna njegova smrt... Zctol pronosiše njegovo mrtvo telo po kraljevini, ne otkrivajući da je mrtvac na odru, več onemoćal i starac na kolima koje su njegovi stari ratnici dužni da odaju poštu. I tako ostade velik i posle svoje smrti".