Битеф

»POSTOJANI PRINC«

1 Fiedstava ]e sagrađena na tekstu velikog španskog dramskog pisoa iz XVII stoleća Kalderona de la Barke u poznatoj poljskoj adaptaciji Slovackog. Međutim, cilj reditelja nije bio da prikaže »Postojanog princa« onako kako je napisan. Grotovskì daje svoju sopstvenu viziju tog dela, koja se razlikuje -od originala onolüko koliko se muzička varijaciya razlikuje od teme.

2 Predstava predstavlja svojevrsnu studiju fenomena postojanosti, U ovom slučaju ona se ne sastoji u pokazivanju snage, svesti o dostojanstvu i hrabrosti. Svini postupcima svela kioyìi ga okružuje i koji smatna da je .prime òudno i nesvakidasnje stvorenje, biée neke druge vrste - Prime supnotstavlja neku vrstu pas'ivnosti i (krotkosti, zanos višeg reda. U svakom siucaju on se ne suprotstavlja odvratnim postupcima ličnosti koje ga okružuju n it i se suprotstavlja zakonlma rtjihovog svela. On u stvari cimi vise od toga: on ne primeéuje Rjihove zakone. Njihov sebični ,i surov.i svet ne dopire do njega. lake oni .mogu da «rade s ojiim sve sto žele da vladaju njegovim telom i životom oni ne mogu da ga povrede. Prime, iako se prividno sa pokornoséu predaje nezdravim postupcima onih koji ga okružuju, ostaje svoj ì nedirnut - čak u ekstazi.

Prostor predviđen za giornee i gledaoce je mesto na prelazu izmedu cirkuske arene i operacene sale. Orno sto se dole dešava moguóno je posmatrati ili kao suiovi prizor u starorimskom stilo ili kao hladnu hirursku operaciju sliènu Rembrantovom »Času anatomije«.

4 Otuđeni svet nos i Pantalone i èizme, ogrnut togama, kao znak da voli brzu akciju ì da sudi ijudima druge vrste, Svojevrsnost 1 samosvojnost tog drugog svela podvucena je belom prinčevom košuljom, crvenim pi astoni koji svakog trenutka moze da se pretvari u mrtvački pokrov i golotinjom, simbolom ijudskim identiletom bez odbrane, koij.i za svoju odbranu raspolaže jedimo svojom sopstvenom Ijudskošću.

5 Od nos tog društva nšje izrazito nepnijateljski. To je pre osobenjaštvo spojeno sa zanosom koje u sebi sadrži mogućnost suprotnih reakcija - od surovosti do obozavamja. Isti .taj svet koji je mučio Princa na smrt, guguće nežno i čeznutljivo nad njegovim lesom: ptice grabijivice pretvorile su se u grlice. Hero}, s druge strane usred jada Ì mučenja njegove ličnosti, gaji u sebi nezađrživ put ka ekstazi. Najzad on postaje neka vrsta molitve u slavu postojartja, uprkos toga što je ružno i ludo Ta ekstaza, međutim, ne irazlikuje se mnogo od boli koju heroj p.reovladava jedino time što se prepušta tetini, kao žena svom Ijubavniku. Ova predstava je paradoksalm pokušaj da se prevaziđe tragična poza. Odbacivanjem svega što bi neumitno odvelo u tragediju.

6 Reditelj predstave je Sklon da poveruje da je, odbacujućj ©levo originala, ostao veran njegovom duhu. iPredstava je .moderna transpozicija barOknog stila, zajedno sa životnlm sukobom Ikdji 'leži u samoj osnovi ovog delà. U faktur.i koja je vizuelna. ah bliska muzici, i koja u svojoj ču.lnoj konkretnosti teži onom š.to se star.inskom terminologijom zove spiritualizacija.

7 Predstava je, istovremeno, praktìcn’i uzorak na kom Grotovski ispituje vrednost svog glumačkog metoda. Sve se oblikuje o glumcu: o njogovom tei-u, njegovom glasu, njegovoj duši.

LUDWIK FLASZEN (Ludvik Flašen)

15

BITEF 212