Битеф

KRATAK SADRŽAJ »TROSTRUKE SLIKE«

KONCERT U DOBA RUČKA

■ Scena predstavlja sumu. Dolazi amater-orn'itolog da proučava ptice. Mrsli da se našao na 'pravom mesto za proučavanje ptica i penje se na đrvo. Osamnaestogodišnji mladić i statica dolaze u isti deo šume na izlet. Ona je nastrana statica sa 'lepim knjtževnim obrazovanjem, ali bez igde ikoga, sasvim sama na svetu. Mladić je strov i neobrazovan, prilično agresivan i takođe veoma usamljen. Oni se vole i stanuju zajeđno. Stalno se koškaj'U i igraju nske detinjaste tgre. Veza među njima je veoma jaka, njihova Ijubav puna 'Ushićenja i radosti. Ljubttelj ptica, skniven od njihovth pogleda, posmatra ih užasnut kad oni otkrijn njegovo prisustvo, on pdkušava da im objasni zašto je njthov zajednički život neumesan i opasan, On tm drži pravu malu propoved, alt positepeno njihova neobavezna razdraganost oslobađa u njemu neke zapretane snage 'kojih uopšte ni,je bio svestan.

ŽITELJI

a ocena je u tnraku. Kuca sat. Odjednom čujemo budilnik. Izvan scene dopiru zvuc' čoveka koji se teško budi. Na sceni vidimo tri strane njegove tičnosti ikoje se bude Zajedno sa njim. To su njegovi unutrašnji glasovi - muškarac, žena i dete u njegovoj l ičn'osti. U torn dremljwom i rovitom stanju između sna i jave, on čuije glasove koji mu govore o njegovi-m maštamtjima, snoVima, strahovima i tjubavima. Kao mnogi od nas, on je pomato uplašen od snažnih i nastranih neobìònih osećanja, koji prebivaju u njemu. Cesto ono što kažu, prìzori koje oni igraju za njega i poruke koje muoni šalju da bi doprfi do njega, plaše ga i uznemiravaju. Na Ikraju komada - a u to boba je veó gotovo sasvim budan - oni ga uminuju recima Tome Akvinskog (u tnterpretaciji Džemsa Džojsa u Portretu umetnika kao mladog čoveka) o Lepoti. Te reči imu govore kako se lepola sastoj; u ceiovitosti, ravnoteži i ozarenosfi. Ta ozarenost, o kojoj Toma Akvinski govori, sholastici su nazivali »Quidditas« ili «Štostvo stvari« (the whatness of a thing). To je taj »quidditas« njega samog (koji su hteti da mu pokažu .u komadu. On je sposoban da prihvati ideju jedino pomoću reči nekoga koga on smatra Velikim misliocem, a ne preko osećanja koja žive u njemu samom.

KODA

■ Muškarac i žena se sretaju na pustom mestu. Oni su muž i žena. To neutralno mesto predstavlja one trenutke u životu muškarca j žene kada se »stvari rašSišćavaju« i kada se vide mime rasprave problema i prevazilaze teškoće njihovog zajedničkog života. Međutim, kako se cesto dosava neutralno mesto postaje bojište. Svako donosi svoja' osećanja, mržnje i sukobe prošlosti i oboje su übedent da su u pravu. Potegnuto je staro oružje, iznesene stare optužbe, t kako to obično biva našli su se u óor-sokaku uzajamnih optužbi. Žena je našla utočište u stranaâkom naglasku, jer ona ne želi (ili ne može), da bude pravdoljubiva i neposredna. Muž krtje svoja prava osećanja ispod nametnutog stava staine vedrine. postaje sve jasnije da muž pobeđuje, žena polkušava da pobegne. Onda ona 'ugleda tajnovitu kraljevsku tičnost i rešava da njega treba pozvati za presuditelja. Posettlac se složi, a muž i žena se spramaju da dokazuju svaki svoju pravicu. Iznenada, žena otkriva da, upnkos svih bttaka 'i protivurečnosti, postoji iljubav među njima iPosetiiac im se blago smeje, pakuje im paket njihovih rasprava i da bi otklonio njihovr. zbunjenost, prihvata od njih poklon. Onda svi odlaze. Oni će, nesumnjivo, t g rati tu scenu s vremena na vreme u životu, t imaće na umu da u ([ubavi nema ni pravednih ni nepravedmh Sudija.

BITEF 212