Битеф

plediramo za novu umetnost za umetnost koja se izražava terminima svog vremena, onu koja dolazi za umetnost bez granica i ograničenja za umetnost novog senzibiliteta, novih dimenzija života komunikativnu, potencijalnu, eksperimentalnu, vitalnu, otvorenu, prisutnu umetnost jedne nove svesti nemerkantilne, netradicionalne, neinstitucionalizovane za umetnost neohumanističku konceptualnu, naučno-tehnološku, permanentnu b.t.

YVES KLEIN: Umetnost kao jezik ciste emocije. sintetična i potpuna, jezik direktne komunikacije među Ijudima. PIERO MANZONI: Nema šta da se kaže. same se postoji, same se živi. TERUYUKI TSUBOUCHI: U činu umetničke kreacije ostvaruje se najintimnije jedinstvo između materije i našeg ritma života. Umetnost postaje tako čin otkrivanja jedinstvenog porekla našeg bića. GERMANO CELANT: Umetnost, život, politika nisu privredne ili teorijske. ne prepuštaju se toj definiciji, ne veruju niti u život, ni u umetnost ni u politikü, nemaju kao objektiv procès predstavljanja života: žele samo da osete, upoznaju, dožive realnost; znajući da ono što je važno nije život, rad, akcija, već uslovi u kojima se život rad i akcija odvijaju. DAVID NEZ: smatram da je umetnost uvek povezana sa komuniciranjem neke ideje. Medijumi komunikaeija mogu biti reči. čak je i sama ideja mogućna kao predstavnik formulaeije stvorene u cilju da se komunicira s drugom osobom. Mislim da je čisto iskustvo ono što se ne da komunicirati ... Po mom mišljenju umetnikova funkeija je u tome da istražuje svako sredstvo kako bi uspeo da komunicira. Cilj mi je percepcija koja bi bila osnovnija, primarnija, nego šot je vizuelna percepcija. U stvari, ja pokušavam da oborim koncept objekta. JESUS RAPHAEL SOTO: Nekada se posmatrač situirao kao spoljašnji svedok stvarnosti. Mi nismo posmatrači, nego sastavni delovi stvarnosti o kojoj znamo da je puna živih snaga, a od kojih su mnoge nevidljive. Nalazimo se u svetu kao nbe u vodi: bez povlačenja, nasuprot materiji i energiji; nalazimo se u njoj, a ne pred nju: više nema gledalaca: postoje samo učesnici . . . WALTER DE MARIJA: Siguran sam da je dovoljno sagledati sve mogućnosti umetnosti da bi se u tome obezbedile individualne varijaeije u vremenu, stilu i akeepliranju. Razmišljao sam o umetnosti mere (yard) i želeo bih da je izvedem.

MARKO POGAČNIK: Materijal postaje potpuno neinteresantan. Na našim izložbama se pojavIjuje sve manje materijala. prostori su sve više prazni. TOMMASO TR INI: Informacija o umetnosti dostigla je isti ritam kao novinska informacija. Da bi se pratlla i saopštavala zbivanja u umetnosti, kratkotrajnoj, dematerijalizovanoj. konceputualnoj. ekološkoj itd. kriticar se mora pretvoriti u hroničara i izveštavati telefonom u nedostatku teleprintera. PIOTR KOWALSKI: Tehnologija, odnosno put tehnologije je apsolutno usmeren ka akceptiranju sadašnjosti. Različiti putevi nauke uvek su otvoreni prema budućnosti. ona ne može biti tehnokratska. AKCIJA »TOTAL- Želimir Koščević: Institucionalizirani oblici prezentiranja umetnosti moraju biti postepeno ukinuti. Galerije. muzeji, izložbene dvorane, paviljoni, moraju postati domovi aktivne umetnosti, domovi kulture, njihove fizičke osobine (nakriti prostor) treba da se koriste samo u slučaju kiše, snijega i ostalih vremenskih nepogoda, ili tada, kada to specifičnost materijala nalaže. Kulturno-povjesni. naučni i umetnički materijal treba revalorizirati po novim kriterijumima, te ono što može biti od opće koristi iznjeti na tramvajske stanice. tržnice. šetališta, u disko-klubove. tvornice i robne kuće. Borba za progrès što se danas odvija gotovo svim važnijim frontovima našeg društva. u umjetnosti ne nalazi onu snagu koja bi na svoj specifičan način afirmirala ideje za koje se bez kompromisa bore napredni ljudi naše zajednice. Monstruozna tvorevina jugoslovenske suvremene umjetnosti sačinjena od hiljade i hiljade slika. skulptura. grafika, bezbrojne primenjene umjetnosti, luksuznog dizajna, glupih arhitektonskih i urbanističkih zamisli i realizacija, te još glupljih »kritičkih» interpretacija. u globalu sve otvorenije podsjeća na čisto reakcionarno djelovanje u društvu kojemu je više nego ikad apotrebna idejna snaga umjetnosti .

Fotosi na 118. strani (odozgo na dole]

Fotosi na 119. strani (odozgo na dole)

DAVID NEZ, krug-raketa pričvrščena na vrpcu koja se obrće. 1970. ANDRAŽ SALAMUN. Sistem sunce senke, 1970. NOVAK KOLOMAN MARKO POGACNIK, Familija vode vazduha i vatre, 1969 MILENKO MATANOVIC, Drveča savijaju letve. 1969.

ŽUVELA GORKI, 1970. DALIBOR MARTINIS. 1970. SLOBODAN DIMITRUEVIĆ. 1970. SANJA IVEKOVIĆ. 1970, DEJAN JOKANOVIĆ i JANEZ SEGOLIN. 1969. J. R. SOTO GIANNI COLOMBO KALOPERA JAGODA, 1970, OHO DH MARIJA, 1970. POGAČNIK, MATANOVIĆ, NEZ, SALAMUN MATANOVIĆ, NEZ, A. SALAMUN. DE MARIJA POGAČNIK. NEZ, A. SALAMUN, DE MARIJA POGAČNIK, MATANOVIĆ, NEZ, DE MARIJA

foto. VLADIMIR JAKOLIC