Битеф
dve-tri reči o trupi la mama
La Marna, eksperimentalni pozorišni kiub, nazvan Café ia Marna, osnovala je 1961. Ellen Stewart (zvana La Marna) u Njujorku, Ideja La Marne je bila da se radi tokom dana svoj posao, iznajmi neka prostorija i igraju komadi, bez producenata ili administrativnog aparata. Da je ta ideja došla u pravo vreme pored La Marne postojali su tada samo Living teatar i Café Cino pokazuje rezuitat devetogodišnjeg rada. Autori kao što su Paul Foster (Tom Paine), Leonard Melfi (Birdbath, Times Square), JeanClaude van itallie (America, Hurraah!) Lenford Wilson (Home Free), Megan Terry (Viet-Rock), Rochelle Owens (Futz) i Sam Shepard (Melodram Play, Operation Sidewinder i scenario za Antoninijev film Zabriskie Point) svi su ovi autori debitovali kao pisci La Marne. Samo u Njujorku danas postoje nekih sto i pedeset pozorišnih trupa ovog tipa. La Mama je osnovala i podržala osnivanje trupa u Bogoti (Kolumbija) Atlanti (Džordžija), Torontu (Kanada), u Londonu (»Wherehouse«) i Tokiju. Pozorište La Mama u Njujorku je danas višespratna zgrada sa dve pozorišne dvorane, jednom probnom salom i prostorijama za stanovanje koji se koriste za dramske pisce i režisera. Svaki komad se prikazuje samo deset večeri da bi se što većem broju autora pružila mogućnost da budu prikazani. Do danas je prikazano oko tristotine komada 180 autora. Postoje studiji za igru i glumu. Oba studija proučavaju metode scenske igre od Artauda do Grotowskog. Finansiranje La Marne je počelo od ušteđevina i ličnih prihoda svih članova trupa. Ellen Stewart je, na primer, modni kreator kupaćih kostima. Danas trupu finansiraju i mecene. Osim toga predstave su dobijale i novčane nagrade. Još ni sada članovi trupe La Mama ne mogu da žive samo od svog glumačkog rada. Najveći broj članova trupe imaju privremena i poludnevna zaposlenja, a često ulažu svoj novae u pozorište »Simply they do the kind of theater, they want to do» (Ellen Stewart). La Mama je prvi put bila na turneji u Evropi 1965. godine. Godine 1967. La Mama je gostovaia sa predstavama »Futz«, »Tom Paine«, »Time Square« i »Melodrama Play« u Minhenu na festivalu 4. Woche der Werkraumtheater. Ove godine La Mama je gostovala na Bečkim festivalskim nedeljama i na Festivalu dva sveta u Spoletu, kao i u Herceg Novom na letnjoj pozornici. arden od feveršama
Iznenađujuće je da se take rano 1586. godine pojavilo delo takve dramaturške zrelosti. Nepoznati pisac »Ardena od Feveršama« nije bio veliki pesnik, ali je imao izvanredno scensko oseéanje, i to zo modernu scenu. Nije nimaio bio romantik. On je dramatizovao stvarni zločin koji je zabeležio Hoiinšed. Njegova drama je i po sadržini i formi tipična građanska drama, uprkos upotrebe otmenog jezika, uprkos tirada tipičnih za renesansu i blenk versa. Njegova vrednost počivaju na psihološkoj istini i siikanju likova. Aiisa, žena bogatog gradanina Ardena od Feveršama, postala je Mosbijeva Ijubavnica, seljaka niskog porekla i grube naravi koji je opëinio. Njih dvoje se pripremaju da übiju muža, ona da bi mogla da pripadne samo Mosbiju, a on iz pohlepe. Posie nekoliko neuspelih pokušaja ,najzad uspeju da ga übiju, ali übrzo bivaju otkriveni. Njih dvoje i saučesnici bivaju pogubljeni. Zahvaijujuéi dramskoj snazi i istinitosti karaktera drama je pripisivana Šekspiru, njegovom ranom periodu. Ali vuigarnost osećanja i atmosfera nemaju ničeg zajedničkog sa Šekspirovim delima.
Legouis-Cazamian; istori ja
engleske književnosti
guy dumur sur arden de faversham
On a voulu voir dans cette pièce assez unique du XVIe siècle l'ancêtre du mélodrame. Pour ma part, j’y verrais au contaire tout ce que le mélodrame ne fut jamais. L’histoire de cette »lady Macbeth au village« (pour reprendre un titre de Leskov), qui s'essaie vainement au crime par personne interposée et ne réussites crime que lorsqu'elle l’exécute elle-même, nous offre l’image de la tragédie la plus nue. Ni princes, ni dieux ne sont en jeu, mais une femme foie d’amour, son amant lâche, des brigands dérisoires, des paysans révoltés.
20