Битеф

denis diderot

»ogledalo je sprava koja stvari čini reljefnim i stavlja ih na

rastojanje od njih samih«

Upitao sam ga šta podrazumeva pod reči ogledalo. »To je sprava, odgovorio mi je, koja stvari čini reljefnim, stavlja ih na rastojanje od njih samih. To je kao moja ruka koju ne moram približiti nekoj stvari da bih je osetio. Ako bi Dekart bio slep od rodenja, verujem da bi se veselio ovakvoj definiciji. Zaista, zamislite, molim vas, onu tananost koja bi biia neophodna da bi se kombinovale određene predstave i da se dode do ove definicije. Naš slepac saznaje predmete jedino pipanjem. Iz price ostalih ljudi, on zna da se stvari mogu saznati čulom vida, na isti način na koji njemu one postaju poznate čulom dodira; to je jedina predstava koju on može sam sebi o tome storiti. On usto još zna da covek ne može videti sopstveno lice iako ga može opipati. Vid je primoran je da zaključi neka vrsta pipanja koje se proteže na stvari različite od našeg lica i koje su udaljene od nas: uostalom, pipanje mu daje samo predstavu o reljefu. Dakle, ogledalo je sprava koja nas čini reljefnim, stavlja nas na distancu od nas samih, dodaje on. Koliko je čuvenih filozofa, upotrebivši mnogo manje oštroumnosti, došlo do isto tako pogrešnih pojmova! I onda, koliko samo mora biti čudesno jedno ogledalo našem slepcu! I koliko će tek njegovo čuđenje biti veće kad mu saopštimo da ima bezbroj vrsta ove sprave jedne uveéavaju predmete, druge koje ih, ne udvostručavajući ih, premeštaju, približavaju, ud-a Ijavaju, ističu ih, otkrivajući i najmanje njihove delove očima prirodnjaka; da ima sprava koje ih umnožavaju na hiljade i, najzad, onih koje ih mogu potpuno deformisati? On nam je postavio stotine čudnih pitanja o ovom fenomenu. Upitao nas je ,na primer, da li samo oni koji se zovu prirodnjaci vide mikroskopom, da li samo astronomi vide teleskopom, da li je sprava koja povećava predmete veća od one koja ih umanjuje; da li je ona koja ih približava kraća od one koja ih udaljava; i, kako nikako nije mogao da shvati na koji način to drugo »ja« koje, po njegovom poimanju, ogledalo izbacuje izvan nas, izmiče čugu dodira: »Eto, kazao bi, kako dva čula nekakva mala sprava dovodi u protivurečnost! Jedna savršenija sprava uskladila bi ih vise, a da time predmeti u njoj ne bi bili stvarniji; a možda bi ih treća sprava, još savršenija i manje varljiva, sasvim uklonila, a nas bi upozorila na tu obmanu.« »A šta su, po vašem mišljenju, oči«, upita ga gospodin od ... »To je, odgovori mu slepac,

26