Битеф
Umesto biografije:
COPI-JEVA KARIKATURA
pisac copi o svom delu »eva peron«
Copi je poznati karikaturist, a takode i dramski pisac. Delo, koje prikazuje Théâtre de l’Epée de Bois, u režiji Argentines Alfreds Rodrigesa Ariasa, prenosi nas u fantazmagorični svet »Eve Peron«.
»Ovaj komad, kaže Copi, govori o poslednjim danima Eve Peron, koja je bila pet godina supruga argentinskog predsednika i u trideset i trećoj godini umrla od raka. Ona je u svojoj mladosti bila glumica, pre nego što se udala za pukovnika Perona, koji je postao predsednik Argentine dobrim delom zahvaljujući njoj. Ona se ponaša kao neka vrsta Pasionarije, mešavina Maje Vest i Staljina. Smrt je sprečava da preuzme vlast od svoga muža. Komad je povest njenih poslednjih trenutaka, časova sumnji i misterije. Eva Peron je uverena da je truju, a njena okolina übeđena da ona igra komediju. Zatvara se u sobu sa svojim suprugom, jednim ministrom, svojom majkom i bolničarkom. Oko nje, odsutni ali prisutni .uznemirena gomila čeka smrt da je proglasi za sveticu i balsamer spreman da pristupi poslu. Najzad počinje kriminalna priča či ja je žrtva sasvim neočekivana.«
Da li ste želeli da napišete politički komad? To bi mogao biti politick! komad jer prikazujem kako mehanizam vlasti tako i mehanizam buržoazije. To je jedini politick! elemenat. Inače ja ne zauzimam stav ni za ni protiv peronizma. Sve je na pozorišnom planu, na planu mita koji je stvorila Eva Peron svojim samosvojnim i veo-
ma vulgarnim jezikom, iracionalnim postupcima i potpuno ludim idejama.
Zašto ste ulogu Eve Peron dodelili travestitu? Travestit daje dramatienu, divovsku dimenziju. Taj izbor je teatarski, a ne psihološki. Eva Peron nije imala ničeg muškaračkog, a travestit u ovoj predstavi je mladié koji nema u sebi ničeg ženstvenog.
Alfredo Rodriguez Arias je pod velikim uticajem američkih stripova i filmova strave i užasa. On se opredelio da nas odvede u uzbudljivi svet klišea i grimasa.
Jean-Jacques OLIVIER
4. mart 1970.
copi
bibliografija
Copi (Julliard, 1965 nagrada za crni humor, 1966] Les POULET N’ONT PAS DE CHAISES (Denoel, 1966) LA PETITE FOLIE COLLECTIVE (Tchou, 1966) LA JOURNEE D'UNE REVEUSE (Christian Bourgois, 1969)
36