Битеф

160

da je pum naziv nade trupe Le Théâtre de l'Homme the Actors Laboratorium. Pod laboratorijumom u srednjem veku se mislilo na mesto za rad i molitvu. Na savremenoj sceni drugi deo znadenja te redi je otpao. Pitam se samo zašto je savremena naudna laboratorija lišena njenog duhovnog nasleda. Molitva za mene znadi jedan apsolutno obavezan din. Jer, to i jeste din. Misao i din u samoj molitvi nisu razdvojeni jedno od drugog. Naprotiv, jer upravo u laboratoriji mi tražimo nadin na koji možemo da sjedinimo misao i dän, odnosno akciju. Ta nas je težnja i pobudila da se sastanemo i stvorimo trupu le Théâtre de l'Homme. Naš prvi zadatak bio je da nademo mesto gde demo neometano raditi duže vremena. Našli smo ga zahvaljujudi McMaster University. U to doba inscenirali smo detiri predstave: »Eh Joe«, »Come«, »Go« i »Play« sve od Samuela Becketta, a zatim u januaru 1972. znadajno delo Johna Syngea »Riders to the Sea«. Apelovali smo na »Opportunities for Youth« i dobili novdanu pomod, koja je omogudila pripreme za detiri nade produkcije, namenjene za izvodenje ovog leta na podrudju Hamiltona. Trebalo je, pored toga, da stvorimo dve produkcije za decu, koju bi dovodili u biblioteke i na mesta za rekreaciju. Dali smo, zatim, dve velike produkcije na pozornici Robinson Memorial Theatre pri McMaster University. Delo koje sada pripremamo za inscenaciju .zove se »Odyssey: The Saviours of God« i bazira se na delima Cretona, pisca Nikosa Kazantzakisa i na bibliji. Premijera ovog komada predvidena je za mesec juli. ECHO: Kakav je sastav vade trupe? R.N.: Glumci i direkter ili voditelj rade kao jedna Celina. Red voditelj [radije negó direkter) koristi se zato što ona bolje odražava njegovu funkciju i ulogu. Jer, red direkter

podrazumeva da glumci nekako znaju, po misljenju samog direktora, da je direkter taj koji de nekako znati šta je za celu trupu najbolje. Što razume se nije tadno. Samo voditelj, koji istovremeno mora i sam da bude ukljuden (a koji je stalno ukljuden) u svoj lidni proces uvežbavanja i razvijanja, može da ukaže na mogudnost i pozitivne smerove koji de doneti plodne rezultate, upudivati glumce; asistirati i davati podstreka. Pored toga, on mora da bude svestan da postoje pravci koji ne samo da nisu korisni, nego dak i štetni po glumca kao takvog. Prema tome, on mora da zna kada takav pravac treba napustiti i savetovati neki drugi nadin ili smer. Ovo iziskuje prijateljski i bratski odnos prema glumcu, umesto odbojnog i samouverenog stava jednog direktora. Francuski režiseri nasi i su bolje objašnjenje za funkciju voditelja, kada je u pitanju insceniranje nekog komada U sludaju nesuglasica i prepirki koje mogu da budu korisne i konstruktivne ako su pravilno usmerene voditelj ima da kaže poslednju red. To se narodito potvrduje za vreme procesa stvaranja. Jer, imada je završna produkcija plod kolektivnog napora konadnu red o radu glumca opet ima voditelj. Neko mora da snosi odgovornost za sve odluke koje se odnose na trupu. Ono što nas u finainoj analizi sve objedinjuje, to je predstava sama po sebi i njen konadni oblik, koji predstavlja plod naših individualnih napora. Ako postoji istinsko razumevanje i poštovanje koje dugujemo svakom Ijudskom bidu, postoje i osedaji i bratski odnosi uporedo sa željama, nadanjima i strahovanjima, koji su svima nama zajednidki. ECHO: Da l¡ ste vasa iskustva koristili na takav nadin, dok ste studirali u Theatre Laboratoriumu u Wroclawu, u Poljskoj? R.N.: Svako ide svojim vlastitim putem, koji

mu je izgleda ponekad predodređen. Duž tog puta on sreće mnoge Ijude, od kojih mnoge zaboravlja. To je tačno. Bez obzira na to, mi demo nastaviti našim putem, zahvalni za razumevanje koje je nama ukazano ali u krajnjoj liniji svesni da sami odgovaramo za sebe i za svoje postupke. Isac Newton je jednom rekao, da njegovu mod da vidi tako daleko duguje činjenici što je stajao na ramenima giganta. Tako je i sa svima ñama. Moja iskustva, moj put i razvijanje moje lidnosti zavise samo od mene. Ako hodu da budem iskren sa samim sobom i verán svojoj lidnosti, moram da idem dalje u neprestanom traganju za svojim vlastitim nadinom stvaranja. Prema tome, rad trupe u Theatre Laboratoriumu predstavlja za mene odskodnu dasku, koja de mi pomodi da zapodnem sa svojim vlastitim radom. Nisam proudavao tehniku ili metode. Proudavao sam ono što utide na mene kao na lidnost, kao na ljudsko bide. U krajnjoj analizi to i jeste ono najvažnije što mora da nosi u sebi moje pozorište. Dugujem iskrenu zahvalnost mom mentoru i Ijudima iz laboratoriuma što su mi omogudili da sagledam samoga sebe, svoj put i cilj mog postojanja. Samo što njihov put, njihov rad i njihov smer neide mojim pravcem.

Jednom je Friedrich Nietzsche rekao, da udenici cine lošu uslugu svom učitelju ako i daIje ostaju samo učenici. Zato svi mi na nase učitelje, roditelje ili mentore. moramo da gledamo kao na odskočne daske, koje će omogućiti da nadmašimo visine koje su za njih bile nedostižne, da bi na taj način stizaii do sve daljih horizonata. Moramo prevazići naše učitelje kako bi stekli pravo da se i sami tako zovemo. To je jedini način zbližavanja medu ñama.