Битеф

pye, lav, pišljivi bob) arthur strimling ( orlando p. manga, toto, pajtaš barbara rann (Isabella kincaid, vestica, martha Washington, pajtasica) elizabeth von benken (bessie bromley, dorothy) reditelj: barbara vann; pisac-saradnik : richard Schotter muziku komponovao i aranžirao: robert dennis; kostimi i dekor: patricia megourty; inspieijent: vincent p. murphy, posebnu zahvalnost dugujemo nasim sopstvenim čarobnjacima: frank I. baum, raymond chandler, william mcnally, william carlos williams, brooks mcnamara, susan heller, josephy schichter, robert sherman, r. patrick sullivan, predstavnik medicine show theatre ensamblea : mel howard productions, inc. 143 east 27th street new york, ny 10016

medicine show

Medicine Show je »američka zabavna priredba« u izvođenju Medicine Show Theatre Ensemble, Inc iz N¡ujorka. Kada se sedamdesetih godina Open Theatre razišao u vise grupe, nekolicina njegovih ëlanova krenula je svojim putem. Nastupali su u The Pocketu i na vel-ikim evropskim pozornicama. GlumiM su u Oswegou i (neki od njih) u Santa Feu, uëestvovali su pored toga i u »Dolini smrti« Michaela-ngela Antonionija. Drugim reëima, bili su svuda pomalo. U poslednje vreme resili su da stvore, svoje pozorište i nazvali ga Medicine Show. Njihova prva predstava, u režiji Ron Fabera, bila je Edward 11 od Brechta. Medicine Show je kolektivno ostvarenje pod upravom Barbare Vann i predstavlja plod intenzivnog rada od preko godinu daña. To nije samo

blistavo, veé i krajnje originalno i tipično američko pozorište. Ova perdstava je mešavina svega i svačega, show koji ne spada ni u jednu epohu. Glumci su istovremeno sve pomalo, oni su glumci, igrači, pevači, muzikanti, komičari i tragičari [sa zvučnim imenima kao na primer Melodie Quigley, Solange Abromowitz i Stan Archer Merriweather) koji, putujući zemljom, daju predstave pod upravom Dr Jedadiah Rainbowa, menadžera i prodavea čudotvornog napitka Dr. Rainbowa. Svi su našminkani i nose kostime drečećih boja, od jarko ervenog satena i zlatnog lamea ill ervenog somota, optočenog narandžastom trakom, od tkanina posutih blistavim šljokicama ko je se presijavaju pod svetlostima pozornice. Na fonu obicne bezbojne zemlje, vode i neba, glumci nas zabavljaju pesmama i igrama, vraćajući nas u dane minstrela, burleski, cirkuskih arena i vodviljskih pozornica mrtvih oblika koje je Medicine Show vratio u život da bi nas razonodio i dočarao nam bajku. U osnovu Medicine Showa, sa njegovim pesmama i ¡grama, trikovima i drugim klišeima, utkane su mnoge price. Vidimo kako se George Washington sukobjava sa Delawarom; Washington u Valley Forge; George i Martha u Vernonu; George sa ćerkama u susretu s narodom; Washington uživa u miru u poznim godinama svog života. Izmedu pesme »Izvedi me na bal« izvedene na trombonu i prizora smrti indijanskih jabada uz zavijanje kojota, pojavljuje se prica 0 Dorothy i njenom vernom psu Totou. To je stara priča koju svi mi Amerikanci znamo 1 volimo, ali u izmenjenom vidu. Možda je to način na koji Toto gura Dorothy šapom u grudi, pokušavajući da je naljuti, dok ona gleda na drugu stranu. Sve ličnosti su nam, doduše, bliske i poznate, ali cine čudne stvari.

Dorothy na -primer, obuva srebrnu cipelicu i, posle nekoliko nesigurnih koraka, počinje odjednom da igra kao Ruby Keeler. Onda se pojavljuje limar -i vice »mogu to da uradim, ali ja to ne podnos-im.« Jedan lav pretvara komad mesa u grejpfrut i, dok ga jede, sanja da »jede VELIKE stvari«. Neko strašilo luta, šepajući sa karabinom u jednoj i cvetom u drugoj ruci, -mrmljajući nešto o geometriji i egzistencijalizmu. Dorothy želi da ide kuëi kod svoje tetke i sanja o jahanju, pretvorivsi se u kraljicu Proma. Svi žele da ¡du u Oz, gde će ëarobnjak Ispuniti -sve njihove želje, ali pesma koju usput pevaju melanholiëna je i glasi: »širok je put koji vodi u smrt«.

Dok se sve ovo dogada, pojavljuju se gangsteri koji pokušavaju da se sakr-iju negde na pozornici i istovremeno upućuju neke signale ëoveku za koga se ne zna sigurno da li uopšte postoji razbojniku po ¡menu Billy Merton. U meduvremenu nastaje -prepirka i tuča između ëlanova lopovske družine. Tuëe obično izbijaju zbog momka Mertona li oko velike sume novca. Svađa dostiže kulminaciju i prerasta u rat među gangsterima, da bi se završila najuzbudljivijom tučom kakvu sam na pozornici ikada video. U toj gužvi jedan gangster otima Dorothy, Toto jede novae i gine od nekog zalutalog metka, Dorothy -oplakuje smrt Totoa, ali nastavija put sa Lavom, Limarom i Strašilom.

Konaöno stižu u Oz kod čarobnjaka, koji je Dr. Rainbow Mono. Dr. Rainbow, posto je mađioničarskim trikom stvorio oblačić oštrog dima, daje putnicima ono što oni misle da žele, dodajući uz to i jednu tortu ikoju im baca u lice. Ova šarolika tapiserija Medicine Showa predstavlja jedno zaista zabavno i krajnje uzbudljlvo delo. Dr. Rainbow i njegovo društvo oličavaju prodavce u duhu američke tradlcije. Simpatična Indijanka penje se na improvizovanu tribinu i hvali sredstvo za jačanje. Dr. Rainbowa. Lice joj je obojeno crvenom bojom, a usred reklamiranja čudotvornog napitka ona stalno izvikuje »stidim se«. U pauzi između činova glumci se ne povlače, negó se kreću među gledaocima i nude jelo i piće, čitaju iz diana il odgovaraju na upadice prisutnih, sve za pare. Oni traže da im se plati unapred, a njihove cene su vrlo promenljive. Poneko kupi jabuku za jedan cent. Ali, kad sam ja hteo da kupim jednu, cena se već bila pópela na dolar i po. Jedan glumac ponudio se gledaocu da ga nosi na leđima za četvrt dolara. Za četvrt dolara proricaii su mi sudbinu.« Birajte broj od jedan do dvadeset.« Izvukao sam broj sedamnaest. Onda je jedna glumica Izvadila iz neke korpe komadić hartije sa brojem sedamnaest. Kada sam ga razvio, u njemu je stajalo: »Šarena kuóna haljina vam ne pristaje. Vaše oči vas odaju«. Za vreme medučinova glumci cesto ispoljavaju otvoreno neprijateljstvo prema pnisutnlm gledaooima, odbijaju svako cenkanje, uzimaju ili vraćaju, đižu ill spuštaju cene, guraju vam vaš novae u usta, a vi miada ledi možete da kupite Coca-Colu za jedn peni, kako bi bilo da se pogadamo? Stan Archer Merriweather sedi nasred pozornice, loil vatru i pristavlja nešto vode u kojoj kuva sebi kafu. Pored njega leži revolver, ali mu ja i pored toga prilazim i o čuda! nudi mi jedan gutljaj, i to besplatno. Za to vreme jedna glumica nudi sebe na prodaju kupcu ko|i najviše plati. Imajuéi u vidu njihov humor I ludorije, njihove satiricne iskrice i pesme, može se redi da je Medicine Show vrlo uzbudljiv i zabavan pozorišni komad. Bez obzira na nasilje prikazano na pozornici, na prizore jezive smrti, na strahote ponižavanja u ime trgovine, mora se obratiti pažnja na glumee i kad su van pozornice. Jer, oni su uvek iprisutni, dok čekaju na svoj izlazak na arenu. Zakulisni život je vrlo intenzivan i treba da vam bude jasno, dok čekate na nastavak predstave, da se jos jedna drama odigrava u mračnim uglovima pozornice.

Dva 'nasmejana komičara, posto su prikazali svoje trikove, odlaze sa podijuma i sale se na svoj racun. Howard M. Larkin, posto je otpevo i odigrao sa svojim »Mandrakettes«, napušta svetlost reflektora da b¡ potražio glumicu, koja je vézala sebi oko vrata njegovu omiljenu kravatu, dok drug! glumae razgovara sa naivkom; sve u svemu viada »teška« atmosfera. Kada stupaju na pozornicu, uz razna prevrtanja i preturanja preko glave, natovareni zastavama, nekakvim podupiraöima i muzičkim instrumentima, Izvodaöi pevaju onu strofu iz Dorothejine žalopojke »hoću da idem kućl«. To je jedan od lajtmotlva predstave. Oni hoce da ¡du kući. Kući gde su njihovi stari. Kući

179