Битеф

kostimi i scena: andreas szalla učestvuju: sieg frid kernen i ansambl (prìpovedač) ; ar nul f schumacher (kohlhass); Susanne flury (lisbeth, njegova žena) ; uli krohm (sternbald, njegov verni sluga) ; sieg frid kernen (junker wenzel von tronka) ; tili sterzenbach (carinik) ; detlef jacobsen (staresina zamka); karlheìnz t afel (momak u stali) ; willy hö l hier (advokat); hans gerd kilbinger (henkel, kohlhaasov sused) ; detlef jacobsen (pop); till sterzenbach (lut her) ; till sterzenbach (johann friedrich) ; uli krohm (princ von meissena) ; detlef jacobsen (grof wrede, veliki kancelar sachsena) ; karlheìnz t afel (hinz von tronka); hans gerd kilbinger (kunz von tronka) ; willy häller (frizer) ; detlef jacobsen (kur für st brandenburga) ; till sterzenbach (heinrich von geusau, gradonacelnik brandenburga) ; lucius woytt (dzelat). asistent režije: Christiane helle; inspieijent: fritz hofmann; tehničar: heinrich ritter; radio nice: franz lönz; ko stimi: günter leistikow ; rasveta: hans jakobi.

K. u Bonu

Kleistova novela je, kao ì gotovo svako majstorsko deio, zatvoren sistem koji ne trpì nikakve izmene. Ja se divim Saundersovom naporu da acini nemoguée, naime, da moru nekog drugog lica objektivizira. Kod Kleistovih formi pripovedač i prìpovetka, san i onaj koji ga sanja su jedna nedeIjìva celina. Ovde se radi o jednom veliéanstvenom monomanskom monologu u jednom jedinom daini od panaci do jutra, jer Kleist je poeta noci i zato je proklet. Bezličnost govornìka i njegova otvrdla, lavi slićna logika simptomi su pretećeg ludila. U ovom snu on nam prikazuje jednu alternativa svog zivota, za koji on, nakon hudenja na obali jednog berlinskog jezera, nalazi da je nepodnošljiv. Kohlhaas je u evropskoj knjiievnosti pr'Uično jedinstven, ba-

rem do Kafkinog Procesa. Cetiri slava K. Kleist, Kafka, Kohlhaas ì Josef K. su srodna i u bióu i u vladanju. Njihovi svelavi, omedani ranjivom monotonijom bez dalia, kao govor javnog tulioca kojipred sobom brani jedan beznadežan slučaj, nalaze se svuda. Autentičnost je u nečijem lošem snu (jer no vija istraiivanja su utvrdìla da nijedan covek ne sumnja u realnost svoje sopstvene more). V obe price radi se o traienju pravde. Kohlhaas se buni, ali najzad, nakon sto je svoju pobunu izdao, on se pokorava; sìromah K. drugo i ne moie nego samo da se pokori, i tako obadvojìca definisti istoriju evropskih gradano. Svako deio (pa tako i umetnićko) je sramoćenje svoje sopstvene pretpostavke. Izmedu ideje i njenog izvodenja pada senka, kako je to T.S. Eliot rekao. Dvanaest nedelja smo probali; osam nedelja komad, a cetiri sebe same i našli smo i našu sopstvenu metafora u send, koja je padała negde između Kleista i Saundersa; jednu metafora koją se razvila iz saznanja da je, s obzirom da se u ovoj prići radi o nepravdi, najbolje moiemo prići tako ako je posmatramo kao îrtve, a sarnim tim i kao eksperti po pitanju nepravde. Ova metafora nije nam nametnuta spolja, preko bilo kakvog isfabrikovanog koncept a, nego je organski izrasla kroz nas rad na komadu i u nama samima. Ovo će, bez sumnje, avvediti neke puritance oko nas, ali radionica koja se stidi svoga eksperìmenta ì koja ne podnosi odgovornost i rizik neuspeha, ne moie biti autentična. Ukoliko pozorište treba da ostane delotvorno i da sluii društvu, cno mora prvenstveno da sluii sebi samom. Ja verujem da ovo specifično doba naše price najbolje sluii sebi samom, a i društvu ,tako što Uve glumce i gledaoce stavlja u središte jednog zajedničkog doiivljaja, tekstu i podtekstu, izvođača i doge, scene i gledaliSta. George Tabori

Godine mučenja

Hugh Lewin je priznao sve: Pericles Korovessis nije priznao nišla. Jedva se moie stivatiti kako neko moie da podnese jedno takvo ekstremr.o i tako daleko rasprostranjeno mućenje a da ne kaže sve sto zna. On ipak ostaje pri tome: Ostaje jedno mučno sećanje ■ — ali ja nisam slomljen, oni nisu uništili moju ličnost, i tako sam ipak ja osfao pobednik. Hugh Lewin je sin jednog anglikanskog sveštenika koji je u Juinoj Africi spasavao duse ali je u starasti odlučio da se vrati u Englesku. Hugh je imao iza sehe za vrSenu srednju školu i univerzitetske studije; trebao je još samo da posegne za iivotom koji Je duina Afrika pruiala belim ljudima njegove klase i njegovog obrazovanja. Umesto toga on je počeo da piše za crnučki časopis DRUM, a kasnije pastuje

redaktor liberalnìh johanne shurskìh novina Post. Kasnije je bio od strane jedne devojke, po imenu Diana, vrbovan da pristupi grupì akcionara NCL, koji su sabotaiama, dìzanjem u razduh stubova za struju visokog napona i sliènìm demonstracijama, hteli da dokaiu da u Juinoj Aj'rici postoji opozicija. NCL je imao daleko vise belili ciano va nego obojenih. (Crnce je bliže upoznao po zatvorima). Ali on se seéao saveta jednog crnca iz vre mena dok je još bio slobodan: Ako budeš od strane policije mučen i tučen viči, viči koliko glasnije možeš! To policiji pričinjava radost i možda će pre da prestanu sa mučenjem. 4. jula 1964. godine jedan clan organizacije, njegov prijatelj Adrian Leftwich, bio je uhapšen u Capetowna. Policija je kod njega pronaSla paîljivo sredenu celu istoriju NCL-a. Cetiri dana kasnije je u Johannesburgu Hugh Lewin bio pozvan telefonom od strane Kate : Svi su se razbežali, ona sama ì Herbert odlučili su da sa svojim britanskim pasosìma na jednam motornom čamcu pokušaju hekstvo u Behuanu; Luke koji se zadesio u Capetownu, pokušaće zajedno sa Dianom da se prebaci putem, koji je sam Lewin predloíio, u Swaziland. Hugh Lewin se nadao da Leftwich neće propevati ; on ništa nije znao o spiskovima ko je je policija pronašla kod njega, i bio je isuviše zauzet pronalaženjem novca i željom da opomene ostale članove organizacije. Detektivi su ga doveli u jednu sobc na četvrtom spratu u zgradi policije u Johannesburgu (the Greys j. Postavili su ga ispred jednog metalnog ormara, oko njegovih stopaia oznaiilì su jedan uzan krug i tu je stajao devetnaest sati bez jeta i bez pica. Dok je preko Johannesburgu prolazio dan ispitivanja su nastavljena. Narednik Viktor i van de Merde kružili su oko njega stoino. Pitanja, pitanja, pitanja. Uopšte nisam uobražavao đa ću to sve izdržati. Oni su lako mnogo znali o meni. Mogli su to sve doznati samo od Leflwicha iz Capetowna. Govori, go vor i, govori. Ti moraš govoriti, propevaćeš već ti kao ptica. A onda duga koncentracija na mišiće nogu. Mišići članaka bili su zategnuti do pucanja, kao da će se raspasti boi u nogama, butinama, ledima, ramenima, stalno se povećavao mogao sam jedino prebacivati težinu sa jedne noge na drugu govori, govorićeš ti —• probudi se! Ne spavaj ovde otvorenim očiraa! Nenia ovde nikakvog zabušavanja! Govori! Govori! Diana mu je jednom rekla: U rukama policije svi progovore pre ili kasnije. Kažu sve. Mnogo godina nakon toga u svom malom birou u Londona rekao mi je: U suštini postoje samo takvi koji govore i takvi koji se iz svega toga živi ne izvuku. Od kako je Swanopoel poslao šef isfražne službe, devetnaest Ijudi je propalo u policijskom zatvoru. Ne, on nije uohrazio da će se ponašati kao heroj; Želeo Je izdržati samo dotlę dok je mogao biti siguran da se četvoro begunaca prebacilo preko granice. Izdriao je devetnaest sati. Govori govori —■ ko je Tom? Ko je Eric?. Bilo je jasno da je Leftwich u Capetownu priznao sve, imenovao svakog. Hugh Lewin je bio gotov. Jebi se govori O.K. rekao je Lewin, jebite se i vi govoriću. Smeo je da sedne, dobio je kafu i govorio. Sedeti sa glavom oslonjenom na kolena bilo je ogromno olakšanje. Onda su moje ruke ležale na pisaćem stołu, glava naslonjena na njih i prićao sam van de Merdenu sve ono što je želeo znati. Pericles Korovessis bio je student iz Atine (gde njegovi roditelji još uvek Uve) i radio je za jedno malo eksperìmentalno pozorište u jednaj proleterskoj četvrti. Kada su Gornji preuzeli Greku, on je sastavIjao i počeo da deli, kao elan Patriotskog fronta, propagandni materijal protiv reżimu. Pafriotski

159