Битеф

Posto su za dve godine prokrstarìli celu Švajcarsku oni su, u tom periodu, zahvaljujući kontaktu sa brojnom publikom, poboljšali i odstranili iz sroje predstave sve Sto je suriśno. Stolno napredujući u svojoj umetnosti, odlučuju da okusaju sreću i pred publikom u inostranstru. Tu im je sreća bila strarno naklonjena, jer 1973. imaju mogućnost da ostrare svoju prvu turnejupo SAD. Uspeh jepotpun i, porodom njihorog gostoranja u Lincoln Center u Njujorku, kritićar New York Timesa je napisao: »najoriginalnije i najzabarnije pozoriśno vece kakro odavno nismo riddi«. Pośle toga dolazì Berlin, a uspeh je tolikì, da su primorani da daju nocne predstave, kako bi zadovoljìlì zahteve mnogobrojne publike. Nedavno su imali privìlegiju da tokom dve nedelje igraju u Young Vic Theatre u Londona (Thétre National), pred prepunom dvoranom. Tom prìlikom ih je otkrila Silvia Montfort i smesta im ponudìla angažman u Carré Thorìgny, predlog koji su sa radošću prihvatili.

Mutacije

Le Monde, 11. Jula 1974. Kakro je mesto mutacija u oblasti umetnosti? Kakri su njeni putevi, u čemu je reza? Da li je to proizrod razmilljanja, slućaja, susreta? Mora da ima od srega pomato kada su u pitanju Mummenschanz, dra mladića i jedna derojka, odnosno dra Srajcarca i jedna Rimljanka. Doili su izpozorilta i Akademije likornih umetnosti, a njihovi puteri se ukrltaju; prro u Parizu, kod Lecoqa, a zatim na f estivala u Arignonu. Zajedno su režirali predstaru i to je bio lok Prag, Rim, Njujork, Berlin, London, u malom Old Vic, a danas, Carré Thorìgny.

Jedno ìstìnsko otkrovenje, jedan novi polled, koji se seca i predvìda, penje, spušta i obuhvata sre izvore mimikę. Veliko odstupanje i veliki zaokret, trenutak i mesto na korne se prelazi od jednog nacina izražavanja ka dragom, gde imitiranje postoje slika. Utisak totalne neobičnosti — naročito u početku, tokom prvog dela, onog sa oblicima, kroz koje se manifestovao žirot od planktona do ljudskog bica, humoristička ilustracìja teorije evolucìje. Plankton to je ogromna pokrętna lopta uoblićena iznutra. Ko ja je i kako uobliiio? Verovatno umetnici, to se zna, ali zaboravlja. Čuje se smeh, čudan, škripav, nemìran smeh tih bizarnìh bica, dugačkih ralovitìh ceri, mlitavih kornjaéa uzdignutìh na pipkę, ptica, riha, reptila, antropoida bez giare i repa, bez prednjeg ì zadnjeg dela, zastrašujućih ì grotesknih. Sve a sverna to je ljudska komedìja. Tri bipeda golili raku i noga, u hula-hop i crnim odelima, koji umesto lica imaj u računaljke, kocke, kljunore, roteine, brodske prozorćiće. Igra masakra i igra maski. Maske koje dragę maskę maskiraju raznim materijama; saritljirim, rastegljirim. U nedelju, u emisiji » Discorama «, bili su gostì Denise Glaser, koja je, na njen zamišljen način, upitala Mummenschanze : Ita ih je, u strati, navelo na takar način izražavanja. Odgovorili su: karneval, komičan strip, Bauhaus, skeč i .. . šta znam śta joś. Nisu ih stasali, vrehalì su njihova lica bez maski; osećali se zbunjenì, postiđeni i goli kao i oni.

Chude Sarraute