Битеф

Peškovoj; »Dolazio je Nemirovič. Čitao sam mu odlomke iz komada. Veoma ga je hvalio, ali ja mu ne verujem. Komad je dugačak i dosadan.«

Rad na komadu nas i avio je Gorki još u maria i aprila 1904. 21. marta napisao je svojoj zenit »Potpuno ču preraditi 4. ein, i dan mi je sasvim ispunjen radom i ljudima«, a 28. marta 1904: » Luce sam mu (Pjatnickom) procitao tri ciña. Veoma mu se dopalo. Ali ipak je to čudnovato! Žene su kod mene pune mrïnje na muškarce, a muikarci hulje! To je nisam hteo.«

U prvoj dekadi aprila Gorki je saopštio J. P. Peškovoj da ée »15. aprila « prirediti éitanje svog novog dela, i opet ponovio da mu se čini dosadan i neuspeo. 18. aprila 1904. procitao ga je autor glumcima Moskovskog hudozestvenog teatro, koji su doili na gostovanje u Petrograd. 20. aprila 1904. napisao je Stanislavski M. P. Lilini: »U nedelju smo bili u pozoriitu, kada je Gorki procitao svoj komad ’Na letovanju’. Nije ostavio snazan utisak na nas. Pročitaću ga nasamo.«

Sredinom aprila 1904. komad »Na letovanju« bio je dovrien u prvoj verzìji. Gorki pise L. Andrejevu: » Završio sam komad. Ispao je veoma dosadan i plitak. Sad sam veé napisao tri losa komada, a ti još ni jedan«, a nekoliko dona docnije: »Napisao sam komad. Ispao je tanak, plitak, brbljiv, obìéan, veoma glupo, ali ja se ne dam.« 19. aprila iste godine dao je Nemirovič — Dančenko negativno mišljenje o komadu. Neke tačke tog mìsljenja podudarale su se sa ocenom samog autora. Moie se pretpostavitì da je ta okolnost odigrala presudnu ulogu u odiaci Gorkog da komad preradi.

Več sutradan, poste éitanja pred glumcima MHAT-a, rekao je Gorki Nemirovič — Dančenku da če »komad završiti u toku leía i 15. avgusta postati njemu«. Sredinom jula, boraveći u Star oj Rasi, pristupio je preradi ( tj. izradi drug e verzije). Nameravao je da ga uvrsti u svoja Sabrana dela, posveéena uspomeni na Čehova. Rad na novoj verziji napredovao je sporo. 19 ¡20 jula 1904. napisao je J. P. Peškovoj: » Piiem. Pišem loie, mor am dodati«, a 25. jula: »Sa svih strana me pritiskuju zbog komada, ali ja nemam vremena da se pozabavim njim.« Ipak je pozurio. » Radim silno. Žurim se da preradim ’Na letovanju’ a pokazalo se da to nije nimalo jednostavno « (pismo Pjatnickom od 29/30 jula 1904). U avgustu je završen rad na drugoj verziji komada. Zatim je autor preradeni tekst prepisao » nacisto «. U toku tog rada uneo je još neke nove ispravke u tekst i tako stvorio treéu verziju. Nemirovic — Dančekova kritika prve verzije »Na letovanju « Kao ito je veé pomenuto, jedan od prvih kritiéara »Na letovanju « bio je Nemirovic — Dančenko. Napisao je: »Da je komad, kako je proéitan, neuspeo, ne podleze, na zalost, nikakvoj sumnji. Sluiaoci ostaju ravnodusni u toku cela četiri časa čitanja, i pažnju im privlače samo cetiri-pet mesta. Autor je Ijutit. . . Ali njegova Ijutnja ne prenosi se na lica u komadu. Za to postoji tri razloga: 1. Nejasnost autorovih übedenja . . . Njegovo verovanje nije jasno ni u kompoziciji ni u tona i raspoloženju pojedinih lica. Ne prodire kroz boje kojima su likovi ocrtani.

2. Kao gledalac moram pretpostavitì da autor veruje u ono

ito bi sâm radije porekao, a da voli ono sto ljutito pobija. Njegovo deio tu gubi najjaéu snagu, snagu istinitosti ì jasnog pogleda na svet.

3. Treći razlog počiva u običnosti i plitkosti umetničkih sredstava ...«

Nemirovic —Dančenko zadržava se još podrobnije na karakteristici pojedinih lica: »Bazov: nije originalan. Za taj lik autor nije našao ničeg svojstvenog, samostalnog. Njegova ocena u vezi sa stečajem Lapina, koji je bez sredstava, jeste neukusan sablón. Bazovljevoj karakteristici to apsolutno ništa ne doprinosi. Mi ga i bez toga već smatramo dovoljno tupim i podlim. I umetnički nije dato sa vise dura nego tamo nekakva Verbickaja. Varvara Mihajlovna

... zamisljena je u pravoj dìmenziji,.. Njena psìhologìja nije komplikovana, i ona maze da cuti do svog sjajnog monologa u 4. éinu o otpacima duše divan i jasan monolog, u kojem se prelivaju boje sa palete Gorkog. Ali autor nije umeo da je zavoli u onoj meri da bi mogao da je sačuva od praznih govorkanja .« Krìtìéara Ijuti osobìto Varvarìna prìmedba u sceni sa Marjom Ljvovnom, a kojom takoreći izražava svoje životno nácelo: »Kako straš ljivo zivimo ! Pred vama je godina, možda samo pola godine I« »Duboko sam zahvalan autoru sto nju (Marju Ljvovnu) nije prìmorao da sluia Varvaru Mihajlovnu ni svoju gìupu kéerku Sofiju, nego je pasta da zavrii onako kako ta sjajno vodena figura mora da završi . .. Varvara Mihajlovna od tog trenutka gubi moju simpatiju kao znaéajno Ijudsko stvorenje, taénije: kao umetnìéki lik. Ne mogu se oteti utisku da u pìtanju: kako treba Marja Ljvovna da se ponasa prema oseéanju koje nju obuzima, da li da ga suzbìja ili da mu se preda; autor nije bio na visini ’velikog’ pesnika, éijì glas suda sluia gotovo celi svet. Ne mogu se oteti utisku da autorova duša u ovim delovima komada nije slobo dna, da su njegova osećanja gonila njegove želje na žurbu .. . Izvrsna je Kalerija. Sa umetnickog glediita, taj lik mi se svida vise od svih drugih .., Mazda autor nju nesvesno voli. Ona poéiva na istinitosti njegove duie . .. I autor se uzalud baca kamenjem na nju (mislim, u sceni sa Rjuminom) ... Na koga je autor toliko besan da je napisao komad koji je do tog stepena zao, zloban i besan, da o postovanju coveka uopite vise ne moie biti govora.« To je za Nemirovič — Dančenka najvažnije pitanje, na koje u komadu ne moie da nade odgovor. »Ali nìsu patnje ìednog Bajrona raspalile u Gorkom toliki bes. Dakle, drustvo? Tipovi koji autora okružuju i koje on posmatral? Dakle, k 0 ?... Bazov? To je podio biće na koje ne vredi trošiti svoj talent. Inežnjer Suslov? Zaìsta đubrc od coveka, muda dovoljno kaznjen za svoju poganost. ..« Juliju Filìpovnu Nemirovič —Danéenko ocenjuje pozitivno: »Poste pesama Kalerije i monologa Varvare Mihajlovne, najbolji deo u komadu pripada Julìjì Filipovnoj u 3. cimi

(u ostalim či novima je hieda) . . . ’Ña letovanju’ osíavlja utisak pune nejasnoée. Ovo se odnosi kako na komad kao takav tako ina autorova glediita .« To je kritiéarev glavni zakljuéak: »Sve je to samo grada za jedan komad. Najglavnije je da Gorki nade sebe, samog sebe, sa svojim osetljivim, plemenitim i uzviienim srcetn.«

Reagovanje Gorkog na ovu kritiku