Битеф

između mita i stvarnosti

tokom celog našeg veka pozorište n{ e prestajalo da se bavì mitom. ali

ti rk poslednjih go dina miti tsepristupc ■ sa sveséu 6 ase-možda- u-njemu mo t ;u pranaci a dgavarLn s carnasti naseg vremena. verovatno je iikustvo savremenog struhturalizma i nauke ovih sezona doprlo i do pozorista, ali je najčešće ree c mita shvaćenom sire nego sto je he 'enski mit. odrazi tog sire shvaéenog mita sadržani su, na prime ', a tumačenju ričarda tre leg u deutsches theatru, TTskaìjnikova Trfantazmagoriénoj viziji jurija-zavadìkog, tartifa i orgona iz villeurbanna, ih u ideji n _ pesniku el tounsiju koji je svojevrsni mit arapskog sveta, pa i u legendarnom liku heroja vasilija tjorkina ili cepenkova iz n akedonije. možda je, ipa'c, u tumačetju upravo helenskog mita u la marni najbolje sadriana teza o / rozimanju swarnosti i mita, ali je isto tako karaicteristično da se reditelj andrei serban pomate afriékim i azijskim mitovima da bi dublje i svestranije izrazio svoji tema, predstava noci iz tokija st yji-kao prim ;r pozorista koje se vekevimatrudi ca ne dozvoli da. stvarnnsL prodre u veci e pozorišne Struktur e m’ita, a » ptice< karolosa kvuna, po arisvo fami, primer su Ijudskog otpora prema mitu u satiiičnoj viziji sveta. i ove godine hitef nije htei da lisi publiku onih značajnih predstava sveta koje su izvan naknadno pwnadene ten e. takve su p -edstave »na letovanjm iz zapadnog be dina ili » mes ic daña na se 'u« iz poìjske dikovnu galerijxr2l2 biée mesto na kone-ée publika bitefa vide ti -kako tema nita-Lstvarn istLizgleda.i l. oblasti likovn h umetnosti kod nas i t svetu u izboru dragoša kalajiéa. (mira trailović i jovan éivilov) f , . g g g • , throughout this entire AßMeeiLmytfi aúd rMhtV^z:^ with myth, however, it is only in recent years that myths have open approached with the awareness