Битеф

internacionalni

f » f • • Ovo je deseta Kolokwium ÿ?4sr** što se Mino i pozorišnih • V' • • nešto od toga IStVUZ I V post'avíjamo pitanje koje istovremeno sadrži i ñas stav prema odredenoj vrsti teatro. To pitanje glasi : Da li je to pozorište? Da Ы iskazalo odredenu sliku sveta, pozorište je počelo da preispituje sopstveno biée, odnosno da se bavi pitanjem prirode teatra: kada se ona ostvaruje, koja su njena specif ična svojstva, šta je razgraničava od drugih domena izražavanja od literature, likovnih umetnosti, filma, televizije. Cilj je pojedinih predstava, i pozorisnih poduhvata, da se bave ovim pitanjim a naš odgovor » to jeste« Hi »to ni je « pozorište, govori da li smo za jedan takav ontološki teatar, dakle, da li hoćemo da istrazujemo, iii da pristanemo na datosti i gotova reśenja kako u teatru tako i u svetu u korne živimo. Internacionalni Kolokvijum Pozorisnih Istraživanja pod pokroviteljsívom UNESCO-а, kao deo Teatra nacija Desetog Bitefa, ima u svojoj nameri da demonstrira, studira i razvija nove pozorišne forme i tehnike, da vežba ucesnike и upotrebi ovih formi i tehnika kroz praktičan rad i teorijske analizę i da cksperimentise sa drugim potencijalnim metodama kako bi se ispitivao i istrazivao teatar. Kolokvijum, dakle, postavlja pitanje: »Šta je teatar«, istražujući i ispitujući njegovo biče. U radu Kolokvijuma ucestvuje trinaest pozorisnih trupa i grupa teatrologa, pedagoga, reditelja i pisaca iz čitavog sveta:

Libre teatro libre, Venecuela; Cuatrotablas, Peru; Teatro circo, Urugvaj; Teatar Pozdravi, Jugoslavia; Comuna núcleo alternativa, Argentina; Hugin-gruppe, Norveška; Théâtre élémentaire, Belgija; Teatro tascabile, Italija; Akademia ruchu, Poljska; Piccolo teatro di Pontadera, Laboratorio di sperimentazione e ricerca teatrale, Teatro di ventura, Italija; Theatre 1, Peru; Patra, Indonezija, Bali; Vincente Gaeta (SAD), Per Ove Karfórs (Švedska), Wilhelm Carlsson (Švedska), Ap Overweel (Holandija), Mike Parson (Veis), Hugo Benavente (Francuska) , Nick Sales (Vel. Britanija), Josef Casali (Spanija), Tony Llopis (Spanija), Wojtek Krukowski (Poljska), Lado Kralj (Jugoslavija), Carita Rindell (Fińska), Pino di Buduo (Italija), Adriana Molinar (Italija), Ferruccio Marotti (Italija), Fabrizio Cruciani (Italija) Luciano Mariti (Italija), Franco Ruffini (Italija), Nicola Savarese (Italija), Nando Taviani (Italija), Michel Dezoteux (Belgija), Pierre le Pichón (Francuska) , Jean-Michel Ribes (Francuska). Kolokvijum će se odvijati na Fakultetu dramskih umetnosti, и otvorenom prostoru i и socijalnim ustanovama Beograda. Rad Kolokvijuma traje od 21. do 28. septembra 1976. Sve akcije i rad Kolokvijuma-Radionice, и celini, snimaju se na video-tejpu, a grupa teatrologa priprema dokumentami i analitički materijal koji će UNESKO objaviti и svojim publikacijama. Kolokvijum vodi Euđenio Barba, pozorišni reditelj, animator iz Holstebroa (Danska). Koordinator Kolokvijuma Borka Pavičević (Jugoslavia). international workshop™ Ätr/t И т*KJ • * Jh' us what is happening