Битеф

IJudske prirode i nemogucnost njenog prevazilazenja, Goldoni je uspeo da haze neskrivenu istinu о ljudskoj prirodi, istinu koja je njegovom delu obezbedila trajan zivot. (» Bompiani « Knjizevni recnik)

iz »memoara«

». . . Zivci su mi ostatili vise no sto mi se to obicno dogadalo. Zbog nove porodice, и mome domu, zdravlje mi je bìlo potrebnije nego ikad, a strah da cu ga izgubiti samo mi je pogorsavao holest koja je bila i telesne i dusevne privo de. Bejase to cas egzaltirano raspolozenje koje mi je raspaljivalo mastu, cas osecaj zebnje koji mi je remetio dusevnu ravnotezu. Nas je club tako blisko povezan sa telom da bismo bez razuma, kao svojstva besmrtne duse, bili poput obìcnih masina. Moje stanje zahtevalo je, dakle, da se krecem i razonodìm... . . . Dok sam se oporavljao и Modeni, i izmedu dva oboljenja и Milam, nìsam zanemavio pozoriste. Vratio sam se и Venecîju s dovoljno grade za sezonu 1754. godine, koju sam zapoceo komedijom »Letovanje«. Uz put sam obisao mnoge letnjikovce kraj obale Brente, gde vlada raskos и punom sjaju. Tamo gde su nasi dedovi odlazìli jedino da skupljaju svoj imetak, sad Ijudi odlaze da ga rasìpaju. Na letovanju se коска и ogromne svote i prireduju gozbe, baiavi, predstave, a tamo se i italijanski cicizbeizam razvija slobodno i bez ustrucavanja vise nego igde. Nesto kasnije, docarao sam te raznolike prizore и trima uzastopnim komedijama, о kojima eu govoriti и iducim poglavljima. U ovom tek ovlas dodirujem galantne navike drustva koje letuje.. . ... U ovoj komediji пета osobìtih zbivanja, ali su vrlo zabavne pojedinosti galantnog zivota, a iz razlicitosti karaktera izhija zivahna komìka i prava, ostra kritika. Gledaoci su stivatili i pozdr avili moj cilj, pa je komedìja, mada и prozi, imala veci uspeh no sto sam ocekìvao. . . . . . Kad sam u dvadeset trecem poglavlju govorio о komediji »letovanje«, spomenuo sam kako sam na istu tema napìsao jos tri komedije; evo njìhovih naslova: »Pomama za letovanjam «, »Dozivljaji na letovanju« i »Povratak sa letovanja«. U Italiji, a osobìto u Veneciji, ta pomama ili strast prema letovanju, ti dozivljaji i povraci imaju dosta smesnih strana, dostojnih da se о njima nap is e komedija. Mazda se и Francuskoj ne moze ni zamìslitì takav fanatizam, zbog kojeg letovanje postajee sve vise pitanje raskosnog zivota, a sve manje prìjatna razonoda. Video sam, medutim, otkad sam и Parizu, da i ovde ima Ijudi koji nemaju ni palac obradive zemlje, pa ipak, uz ogromne troskove, izdrzavaju letnjikovce, gde se ìsto tako upropascavaju kao i Italijani. Stoga moja komedija ne daje

samo predstavu о toj ludosti kod mojih zemljaka nego maze uz put dokazati kako svuda dolaze и nepriliku ljudi koji se uprkos svojim skromnim mogucnostima zele da takmice и obilju s imucnima. .. .. . Nastavak »Pomame za letovanjem «, koji sam napisao godimi dana kasnije, ima naslov »Dozivljaji na letovanju «. Prikazuju smeh, igre i razonode, koji uvek mnogo staju, a stalno se menjaju. Pokusao sam da podvrgnem kritici ludu rasipnost i opasnost od neogranicene slobode. . . .. . U prvoj sam komediji zeleo da iznesem na videlo kako Italijani preteruju и svojoj velikoj zelji da odu na letovanje. U drugoj sam zeleo da pokazem kako moie da bade opasno slobodno ponasanje koje vlada и takvim drustvima. Ispunio sam, dakle, svoju duznost, a bio sam spreman i da napisem raspravu kako bih pokazao da su te dve komedije dovrsene; ipak, bilo je korìsnije napisati trecu komediju, kao sto sam i obecao. . .« »Dok sam radio na sturim temeljima italijanske komedije, proizvodeci delimicno napisane a delimicno improvizovane komade, pustili su me da u miru uzivam u pljesku iz portera, ali kad sam se pojavio kao pisac, stvaralac, pesnik, duhovi su se probudiili iz mrtvila i poceli da me smatraju dostojnim svoje paznje i svoje kritike. Moji zemljaci, odavno navikli na prostacke lakrdije i velike spektakle, odjednom su postali stragi kriticari mojih proizvoda, a na njihovim skupovima pocela su da odjekuju imena Aristotela, Horacija i Kastelvetra, dok su moje komedije postale glavni predmet razgovora.. . Trebalo je ocekivati da ce se gledaoci vremenom narici na takvu situaciju i da ce pazljivije slusati dobre komedije napisane prema prirodi. No, valjalo im se najpre nametnuti snaznim temama i takvim radnjama koje, makar i ne bile preterano spektakularne, prelaze okvire uobicajene komedije.« ». . . Tada sam uvideo da su ljudi и Eresi ispravno sudili о mom delu. Shvatio sam da je pogotovo bio и prava grof Trisino и Vicenci i da je sve iskljucivo moja krivica. ..« Kad sam se vracao kuéi, Mia mi je zima i vrucìna, a osecao sam se i ponizenim. Izvadio sam deio iz dzepa i spopadne me zelja da g a pocepam. Hotelski momak me pita sta cu da veceram. »Necu vecerati «. Nego, nalozite dobru vatru. U ruci mi je jos bila »Amalasunta«. Fonavo sam procitao nekoliko stihova i bìo uveren da su lepì. Prokleta provila ! Moje je deio dobro, и to sam siguran, dobro je, samo Sto je lose ano pozoriste, samo tosi su glumci, glumice, kompozitori, dekorateri.. . Neka ih davo nasi, i tebe skupa s njima, nesrecno moje deio, koje si mi zadalo toliko тика, koje si izneverilo moje nade, vatra te progutala ! Bacim ga и vatru i s nekim ravnodusnim uzivanjem pogledam kako gori. Osetio sam potrebu da na sebi ìskalìm jad i srdzbu, a ovako sam imao osecaj da sam se zaista osvetio. Sve je gotovo, vise na svoj stav nisam mislio, no prevrcuci masicama pepeo i skupljajuci komade svog rukopisa, tako da ovaj do kraja izgori, setio sam se da jos nikada ni и jednoj prilici nisam zhog loseg raspolozenja zrtvovao veceru. Pozovem zato momka. Naredim da mi prostré i da mi odmah danese veceru. Nisam dugo cekao, dobro sam jeo, jos bolje pio, pa otisao da legnem i mimo zaspao. ..« (Carlo Goldoni)