Битеф

Godine 1967. snima »Skupijače perja«. Iste godine za ovaj film dobija specijalni Grand prix na Festivalu u Kanu, Nagradu kritike na istom festivalu, Veliku zlatnu arenu u Pulì, Zlatnu statuu »Palenka« u Akapulku, Nagradu čehoslovačke kritike 1968. godine, a nominovan je za Oskara i za Zlatan globus nagradu ameriéke filmske kritike. Godine 1969. snima film »Biće skoro propast sveta«. To je jedan od prvih fiimova u kojima su brehtovski pozorišni principi primenjeni na film. Aleksandar Petrovié 1972. godine snima film »Maestro ì Margarita« po romanu Mihaila Bulgakova u jugosiovensko-italijanskoj koprodukciji. Ovaj Petroviéev film na festivalu u Veneciji dobija nagradu CIDALC, a na festivalu u Pulì Veliku zlatnu arenu za režiju i zlatne arene za muziku i scenografiju. Na festivalu u Čikagu iste godine »Maestro i Margarita« dobija gradu Zlatni Hugo, a za najboljeg glumca progiašen je Alain Cuhy. Godine 1977. po romanu Hajnriha Bela Aleksandar Petrovié snima »Grupni portret sa damom«. Film predstavija Saveznu Republiku Nemaéku na festivalu u Kanu. Prikazan je 1978. godine na Festu u Beogradu. Za ovaj film Borni Šnajder dobija nagradu Vlade SR Nemaéke kao najbolja glumica godine, a sam film drugu nagradu. Režija »Pseće srce« po Mihailu Bulgakovu u Ateljeu 212 je prva pozorišna režija Aleksandra Petrovìéa. Aleksandar Petrovié trenutno priprema filmski Projekt po »Seobama« Miloša Crnjanskog za Neoplantu (Novi Sad) i Avalu-film (Beograd). SATANA DOBRA I AMO ZIA Razgovor sa Aleksandrom Petroviéem Pitanje: I vaše filmsko iskustvo i našu kinematografiju obeležio je bitno vaš intimistiéki period. Iz fiimova tog perioda, kao sto su »Dani» i »Dvoje«, ušli ste u filmove koji razmatraju ve like društvene preokrete, epohu, u filmove kao što su »Maestro i Margarita« po Mihailu Bugakovu i »Grupni portret sa damom« po Hajnrihu Belu, dakle, u filmove koji ne razmatraju samo intimnu istoriju čoveka (što je samo po sebi vriina) nego ulaze u jedno vreme, u prelomne trenutke Ijudske istorije uopšte. Kakav je danas vas pogled na ono inlimno i pojedinačno ljudsko i ono što nazivamo velikim istorijskim dogadajima, revolucijama, epohom? Aleksandar Petrovié: Ja sam iz tog takozvanog intimistiékog perioda zadržao ono što je bilo kiéma cele stvari, iako sam mnoge od tadašnjih svojih nazora prevazišao. U tom periodu bilo je, dakle, i dosta zabluda. Zadržao sam rneđutim ono bitno, a to je shvatanje po коте

makrokosmos počiva na mikrokosmosu, i po körne se društvo naiazi koncentrisano u pojedincu, u čoveku. Danas antropologija te odnose intenzivno istražuje, pa se, možda može redi da bi se mogia napraviti jedna gotovo identìéna slika čovekove psihe i Ijudskog društva uopšte. Sve ono ito je sadržano u čoveku na neki način se projektuje i u društv®, a zakoni koji vladaju Ijudskom psihom vladaju i u zajednicama koje čovek stvara. U torn smislu smatram da se nastavljam na shvatanja koja su, u stvari, došla najsnažnije do izraza u literaturi devetnaestog veka, kod Dostojevskog, na primer. Ja, dakle, zadržavam osnovni koncept nastao u periodu intimističkog filma, ali danas se mora reći da smo mi tada ruiili neke stvari koje nisu bile za ruienje, kao ito se to cesto deiava kada žeiite da afirmiiete jedan drukcìji, novi princip. Recimo, bili smo protiv price u filmu. Hteli smo da afirmiiemo stanje, psihoiogiju, filmsku siiku, vìzuelno. Hteii smo da osvojimo i iskreiramo psihoiogiju prostora, a smatrali smo da je američka tradicija filmske price tome nužno suprotstavljena. Vreme je pokazalo da te stvari nisu u suprotnosti. Naprotiv. Jedan od razloga ito nije napravljen prodor u svet sa filmom »Dvoje«, recimo (»Dani« su bili i pod drugom vrstom embarga) sigurno je počivao i u tim mojim konceptuainim ograničenostima. I ita se dogodilo? Sve ono ito se izgradilo u intimističkom periodu: poniranje u prostor, u pejzaž mrtvih stvari i u pejzaž ijudske duie, sve to u razvijenom filmskom obliku, u priòi, u filmovima »Tri« i »Skupljači perja«, kroz dramaturgìju u kojoj je poezija spojena sa osnovnim postulatima filma, doilo je do rezultata iireg značaja. Dakle, kada su se određena iskustva transformisala, doilo je do filmova koji su objektivno imali veći odziv, ne gubeči, već dobijajući na dubini i sadržaju. Ja se ne slažem sa nekima koji preferiraju filmove »Dvoje« i »Dani«, filmovima »Skupljači perja«, »Maestro i Margarita« ili »Grupni portret sa damom«; ja mislim da su ovi potonji filinovi drukcìji i za moj razvoj značajni, jer su sintetičniji i sineastičniji. Pitanje: U vaiim filmovima zanimljivo je prožimanje individualnog i kolektivnog, ličnog i opiteg, a to naročito dolazi do izražaja u vaiem bavljenju Mihailom Bulgakovim. U »Maestru i Margariti« u srediitu zbivanja je umetnik, u »Psećem srcu« to je naučnik. Dakle, inspirisani Bulgakovom, u ova dva projekta bavite se odnosom druitva prema, da tako kažem, specifičnom pojedincu, onome koji svet izražava i na njega utiče. Kako gledate na taj odnos pojedinačnog i koiektivnog, odnos umetnika i druitva, te uporedite u odnosu na taj problem film »Maestro i Margarita« i predstavu »Pseče srce«. Aleksandar Retrovie; Vidite, jednom sam rekao, a i danas mislim da umetnička dela nisu paklena maiina. Ne samo zato