Битеф

BITEF 13

pozorište «fin de millénaire»

Izraz »fin de millénaire« skovali smo po ugledu na jedan drugi poznati termin. Kultur noistorîjski pojam »fin de siècle« zapravo je naslov jedne zaboravljene komedije zaboravljenih francuskih pisaca Jouvenota i Maicarda iz 1888. godine. Danas je od njihovog naslov a ostao samo pojam, koji sreéno označava pre svega poezjju i prozu tanane dekadentnosti velikih imena evropske knjizevnosti, kao i stil života и istom perioda. Izraz »fin de siècle« sadrži svu veličinu pretenciozne reči »stoleče« i dobrovoljno priznavanje nekog neodređenog »kraja«, kao i slutnju novog. A kakvo je stanje danas na kraju milenijuma? Pre svega и pozoristu? Pozorište, kao i uvek, deli sudbinu ostalih umetnosti. Posle 50-tih godina, kada pozoristem vladaju dramski pisci, bilo oni druš treno angažovani, kao Brecht, Sartre i Arthur Miller, ili oni koji razaraju postoječe pozorišne oblike izražavanja, kao Beckett i lonesco, i posle 60-tih godina, kada je pozoristem zavladalo pozorište samo, и kojem je literatura samo povod ili je čak i пета, nas tupi le su 70-te godine, koje nam se, mozda sto njih jos zivirno, cine da su neizr azite i bezposebne karakteristike. То bi inace odgovaralo zapažanju Kenneta Clarka da su 70-te godine svakog stoleéa и novijoj istoriji kulture decenija bez velikih doprinosa umetnosti. Ako, medutim, ova decenija пета и svetskom pozoristu пеки ìzrazitu karakteristìku, niti su se и njoj pojavila imena koja to veé nisu bila и prethodnoj deceniji (Brook, Planchon, Tovstonogov, Ronconi, Robert Wilson, Schechner, Schumann i dr.), možda ée tri preostale decenije do kraja veka (XX-tog) i kraja milenijuma (drugog), ostvariti pozoriste izrazitih karakterìstika i vrednosti. Ima, čini nam se, razloga da taj period unapred nazovemo »fin de millénaire« ne samo zato sto i jeste kraj hìljaduleéa, veé sto ée, po svemu sudeéi, taj period karakterìsatì atmosfera nekog kraja na pragu XXI veka i treéeg milenijuma. Veé suda se nazire da se ovih godina sa nekom vrstom nove dekadentnosti, poput one za vremena fin de sièclea, razlažu pozorisne forme prošlih vremena, i to na najrazlicitije načine, cesto skaradne, katkada, briljantne, rede uzvišene. Bitef 13 ne maze dati kompletnu sliku takvog stanja ne bi ga mogia dati nijedna celokupna sezona и svetu ali može pruziti prìmere nekìh pozorìsnih kretanja, koji ée jednoga dana karakterisati ovaj nas pozorisni period. Da li je pozoriste »fin de millénaire« sur о vi, gotovo naucni realizam amsterdamskog Werkteatra, ili svesna obnova klasičnog realizma estonskog » Vanemuine «, ili poetskì realizam »Ivana Vazova« iz Sofije, ili pompezni sarkazam jednog Carmela Benea, ili anarhistìéki bunt jednog Squat a, ìli totalno pozoriste Pine Bausch, ili ironiéna aktualizacija klasìke Roberta Ciullia ili teatralizacija istorijskih reminiscencija Ljubise Ristiéa? Tes к о je odgovoriti koji ée od ovih tako divergentnih pozorišnih poduhvata karakterisati naše vreme. Sve ove predstave su na okupu septembra 1979. и Beogradu, da i mi svi, stvaraoci i publika, učestvujemo и pokušaju odgovora na to pitanje. (Mira Trailovié i Jovan Cirilov)