Битеф

učestvovao. na mapi pozorišnih zbivanja sedamdesetih godina bitef je svetla tačka, na kojoj su mnoge danas istorijske predstave doživele svoje prvo medunarodno krštenje ronconijevi „orlando furioso“ i „orestija“, „sluškinje“ victora garde 1 nurie espert, „dionis 69“ richarda schechnera, „hamlet“ teatra na taganke jurija ljubimova i „don žuan“ teatra na maloj bronoj anatolija efrosa, „troll i kresida“ davida esriga iz bukurešta i mnoge zapadnonemačke predstave danas slavnih reditelja kao sto su lietzau, stein, zadek, peymann, dulli, niels-peter rudolf. bitef je i danas mesto na kom pozorišta stiču međunarodnu reputadju. bez razumevanja i ambidje celog beograda da postane i opstane centar jedne takve uznemiravajuče umetnosti kakvo je pozorište poslednje podrug decenlje, ne bi bilo mogučno ostvariti takav koncept beogradskog internadonalnog teatarskog festivala, trebalo je katkada imati mnogo strpljenja i razumevanja, tolerancije i širine duha pa prihvatiti sve manifestacije ovog uznemiravajučeg pozorišta oko 1968. godine, to provokativno pozorište, golo telom i razgoličeno namerama, agresivno, a katkada i egzibidonističko u svojoj zahuktalosti. ne bi bilo bitefa ni bez zamašnih sredstava koja su uložena za progres svetskog pozorišta preko bitefa. svetsko pozorište je to uzvratilo na svoj način beograd je bez svake sumnje najobavešteniji grad o teatru našeg vremena, nijedno ime modernog teatra nije nepoznato beogradaninu koji je iole pratio bitef. pored svih mogučnih i izgleda nužnih promašaja, nijedna zaista značajna predstava nije izostala sa bitefa, makar i na filmskoj trad, tragali smo za novim tendencijama koliko smo mogli, znali i umeli. katkada sami, odskora u grupi selektora, uvek sa manje sredstava nego što su nam bile ambicije ili što je svet