Битеф

pisuje kako treba da razmišlja! Moj način razmišljanja je plod moj ih übedenja i on pripada mom životu i mojoj naravi. Nije u mojoj moči da to menjam, a čak i da jeste, ja to nikada ne bih uradio. Taj način razmišljanja kojí Vi osudujete jediná je uteha mog života, olakšava svaku moju patnju u zatvoru, to mi je jedina radost na svetu i važnije mi jé i od sopstvenog života. Moju nesreču nije izazvao moj način razmišljanja, več način na kóji drugi razmišljaju. [Písmo Marquisa de Sadea svojoj ženi, 1783] □

Donatien Alphonse Francois Marquis de Sade, Donatien Alphonse Francois Marquis de Sade, gospodar La Koste i Saonane, direktan je potomak Hugues de Sadea, muža Laure de Növés, legendárne Petrarkine ljubavi. Rodio se u Parizu 1740. godine. Od 10. do 14. godine vaspitavan je u jezuitskom internátu, žatím je završio vojnu školu i u sedmogodišnjem ratu več je učestvovao u rangu konjičkog

kapetana. Oženio se 1763. sa Renée Pélagie Cordier de Launay de Montrenil, koja ni uprkos ličnim ponižavanjima i javnim skandalima nikad nije prestala da nežno voli svog muža. U svakoj prilici mu je pomagaia i trudila se da mu olakša boravak u zatvoru i učiní ga podnošljivim. I sam de Sad bio je privržen svojoj supruzi. 1763, septembra Prvo hapšenje i 15 dana zatvora u utvrdenju Vinsen zbog silovanja u jednoj zaključanoj kuči. 1764, apríla Drugi zatvor u trajanju od sedam meseci na osnovu prijave izbičevane Rose Keller, 1772, juna Marseljski skandál (seksualne perverzbe i trovanje prostitutki), Sadeovo bekstvo u Italiju sa svojom mladom svastikom, smrtna presuda na osnovu prijave i simbolično pogubIjenje. 1772, decembra Hapšenje i zatvaranje. 1773, maja Bekstvo u La Kostu, gde boravi do 1777, godine. 1777, februára Put u Pariz, hapšenje na zahtev tašte, transport u Eks; oslobadanje od optužbe za übistvo trovanjem, ali i daIje ostaje u zatvoru. Bekstvo u La Kostu. 1778. Ponovno hapšenje, zatvaranje u Ven-

cen, kasnije u Bastiju, gde je bio zatočen do 1789. godine. 1789. Prebacivanje u Šarenton. 1790, apríla Oslobadanje. Postajé sekretár sekte Piques. Ponovno hapšenje, skoro čudu ravno bekstvo od giljotine i oslobodenje u oktobru. 1801. Hapšenje zbog objavljivaňja Justine i Juliette u Sv. Pelagiji 1803. Internacija u institut Šarenton na osnovu službeitog izveštaja. Tu živi sa svojom Ijubávnicom Marie-Constance Ouisnet i do 1808. môže da organizuje i režira pozorišne predstave. 1814, 2. decembra Umire u Šarentonu. □

Testament pisca Donatiena Alphonsea Francoisa de Sadea Po peti put i konačno: neopozivo zabranjujem da se moje telo otvara; izričito tražim da moje telo ostane tokom 48 sati u drvenom sanduku u onoj prostoriji u kojoj budem umro, a

da se pošto prode tih 48 sati - sanduk zakuje. U međuvremenu obavestite gospodina Le Normanda, drvarskog trgovca iz Boulevara de l’Egalite br. 101 u Vsrsaju da on sam dođe kolima po moje telo, da ga lično odnese tim istim kolima u opštinu Émancé na moje imanje Malmezon, u blizini Éparnona, u jednu šumu gde želim da počivam i da me sahrane bez ikakvih obreda. Želim da moje telo smeste u prvú najgušéu šikaru, u onu koja se nalazi u pomenutoj šumi kad dolazimo iz pravca dvorca, s desne strane onog drvoreda kóji deli tu šumu na dva dela. Raku neka iskopa gazda Malmezona, u prisustvu Monsieur Le Normanda, kóji neka tek onda napusti moje telo kad vec bude spušteno u raku. Ako Monsieur le Normand zeli, na ovaj put ga mogu otpratiti i oni rodaci i prijatelji kóji ne žele samo reda radi i sveta radi da mi odaju poslednju poštu. Raku če, pošto bude zatrpana, prekriti žir a kasnije če je i obrasti pa če mesto izgledati kao i pre - gustiš. TakO če moj grob ostati bez traga kao što če me nadam se, i Ijudi izbrisati iz sečanja, izuzev onih kóji su bili sposobni da me vole do poslednjeg trenutka i o kojima ču í ja poneti nežno sećanje u grob. Napisano u Sarentonu, Saint Mauricie, u zadovoljavajućem psihičkom i zdravstvenom stanju, 30. januara 1806. godine. □