Битеф

Susret sa snom Predstava počinje još ispred sale. Publika koja pristiže u sve večem broju, najpre mora da sačeka ispred zatvorenih vrata u foajeu. Našminkani prodavci programa probijaju se kroz gomilu, koja je šarena kao ni u jednom drugom béčkom pozorištu. Iščekivanje i napetost rastu. Konačno se otvaraju vrata sale i več se nalazimo usred poetsko-fantastičnog spektakla i pre nego što je on počeo: pokrętna scena rotira, na njoj je bizarna kružna slika, sala je gotovo u mraku, nad krajnjim sedištima svetlucaju zvezde, sa scene se spušta magla. Uz to se čuju neobični šumovi, zvuci jednog muzičkog gran ginjola, muzika sfera. Zatim postepeno počinje prava predstava, nástupom fantastične muzičke grupe, koja se sliva u neobičan sukob tube i trube.

i što smo dostigli u našim malim okvi' rima jeste neka vrsta oaze i mornog anarhizma. Za trupu - koja sada broji 18 članova, od kojih je 12 glumača - kaže da je to skup ljudi koji su se našli izneobjašnjivih razloga da stvaraju predstave koje če pHhvatiti mnogi ljudi. Scenska karijera tima Piplits/Kaufman počela je skromno: jednim rashodovanim autobusom trupa se od 1973. četiri godina potucala po Austriji pod nazivom PupoDrom. To što nije odustao, Piplits objašnjava sasvim jednostavno: čovek nešto počne, zaduži se i mora da nastavi da bi vratio dugove. Sopstvenu pozorišnu zgradu dobili su krajem 1977, a otvorili je tek 1978. Godine 1980, več vrlo uspešan, promenio je ime u Serapions-teatar. Kao i mnogo toga u vezi sa Serapions-teatrom, neobično je i njegovo finansiranje. Pošto su oskudne državne subvencije pokrivale samo fiksne troškove, prešlo se na pretplatu. Od 800.000 šilinga, koliko je koštala najnovija predstava, polovinu je pokrila sama trupa, a ostatak je dat u pretplatu. Ponuda je übrzo premašila potrebnú cifru.

■ bile uverljive. Umetnik može da pre! nese svoju viziju na übedijiv način, dok je ludak cesto j edini übeden u is■ tinu onoga što je sam izmislio i što i za njpga postoji. Njemu nedostaje • saznanje o dvojnosti, koje određuje ■ naše postojanje. Misao ima upravo onoliko vrednosti ' ko j! ko J e govoru stalo da to bude. Iza ■ reči ima isto onoliko malo onoga što se zbilja htelo reči koliko i nas ima iza ogledala ispred. kojeg stojimo. Da je to drukčijejnisle samo majmuni u zoološkem vrtu i ideologije. □ Albert Paris Giterslo

Jer niko ne poznaje sebe, samim tim što je samo on sam, a ne istovremeno i neko drugi. □ Novalis

■ i njenih predstava. I sama forma za I koju se zalažu fantastični realisti j izmiče klasifikovanju: šou, revija, koI reografija, pozorište, muzička akcija? I Pre svega to je svesno napravljeno I sveukupno umetničko delo (Gesamtkunstwerk), komponovano od pokreta, svetlosti, boje, šumová, zvuka, kostima, maske, šminke, gestova. e. Samo govor ima podredenu ulogu u 3- tim bizarnim spektaklima. d Sve je slika. Isto tako, nikad se neposredno ne pri>- ča priča, ili razvija radnja iii, pak, a nudi pouka. n Piplits; Ne zanima me pozorište kao moralna ustanova. Mi ne želimo da ukazujemo, več da prikazujemo. Mi č nismo obrazovno pozorište pa zato ne - mažemo ni da kvarimo ljude. Mi ne n prenesimo istinu, več istine. Ono do 'j čega nam je stalo jeste čulno pozo- rište: stomak ne sme da se grči na raa čun glave. To je pozorište začaravaa nja, Nadrealistično. Avanturističko. , Poetsko. Magično. I sasvim sigurno, , delotvorno sugestivno. Susreti sa - snom. I sa morom. Jer bez zadnjih - misli nije, naravno, ni Serapionovo : pozorište. ■ Na primer, u predstavi Double & ; 1 Paradise, optički dosad najubedljivi- 1 i joj predstavi serapionista, taj efekat c se postiže novom pokretnom scenom t i novom tekučom trakom. Tako predmeti i rekvizite stiču sopstveni život: r bicikl leti kroz vazduh, kulise se seta- i ju, ervena plišana zavesa postaje vir- j, tuozni igrač, kroz vazduh lete ping- / -pong lopte i plastični tanjiri, magla se b valja a snimljeni valceri, na sasvim s< stari pozorišni način, označavaju li morske talase. To je čas soba strave, E a čas soba smeha: Show, Freaks & | Monsters. Ipak, na kraju se nadrealistickí niz I sli k a_ razrešava bez podizanja kaži- I prsta. Na podu ostaju plastični I tanjiri, papir i rekvizite: ostaci potro- I šačkog društva čiji su rituali i veliko ždranje upravo bili oličeni u siici. Razležu se pucnji. Horizont se preliva ervenom bojom. S neba pa- zr daju ptice. Apokalipsa sada. p r A na kružnoj sceni opet se uobličava m skulptura - polulopta kojom je po- ja čela citava igra magia: se valja preko N, iznova ispražnjene Zemljine lopte, de Takozvani normalni ljudi dovoljno m, su dugo dokazivali da su u stanju da Se proizvedli samo Indilo, kaže se u pro- kc gramskom letku. A Piplits, koji se po- ne živa na Pitera Bruka i Antonena du Artoa, Tadeuša Kantora i Federika va Felinija ne toliko kao na uzore več sli kao na inspiratore, objašnjava izra- ral zito kritickú poziciju Serapions: Ono ko

Na programu je najnovije ostvarenje trenutno ne samo najoriginalnije več i najuspešnije pozorišne trupe u Beču, koja je 20. oktobra imala premijeru predstave Double & Paradise. Vizuelnapesma, katafrazepo Edgaru Alanu Pou i Bastera Kitonu od Ervina Piplitsa. Katafraze? Tajanstvena reč po recinta autora Ervina Piplitsa - treba da proizvede samo jedan poseban nadražaj. Jedan dodatni listič pomaže da se razjasne još neke stvari o torn asocijativnom šou: Naslov komada je zapravo: Čovek. Double & Paradise je mesto raduje: reatar koji je dvojnik sveta, cija je svetlost reflektora u stanju da na nas baci šenku raja. Ovaj antisvetjenajpre veštački...postepeno se sa tim veštačkim svetom, kao san, meša stvarnost. Granice nestaju ... Sličnu teškoču kao i serapionisti, koji su svoje ime uzeli od Serapinove brače H. T. A. Hofmana, imaju cesto i profesionalni kritičari sa svojim verbalnim pokušajima objašnjenja ovog pozorišnog fenomena koji se - več dugo poštovan van granica Austrije - ukorenio u Beču. Jer, serapionisti, okupIjeni oko Piplitsa i Ulrike Kaufman, pokušavaju da za svoje predstave pronadu metaforična imena: scenska seansa ili scenski koncert ih. kao sada, vizuelna pesma i katafraze. Prema tome, reči nisu mnogo pogodne da se opiše specifičnost ove trupe

Pretplatnicima se sada mesečno vrača novae. Ako prodamo 80% karata , računa Piplits, posle četiri meseca isplačujemo sve troškove, a sa 100%nom prodajam još i pre. Ako igramo i dalje, onda, naravno, zarađujemo još više. Ako zaključujemo po odjeku „Double & Paradise“-a, taj dobitak kome se nadajú trebalo bi da im bude prilično siguran. D Gerhard Mayer, Buehne, novembar 1982.

Serapionski princip znači da ne treba pričati ni predstavljati ništa o čemu ne postoji tačna predstava, jer nemoguče je prikazati nešto šlo čovek sam ne vidi krajnje jasno. Neka svako dokaze da h je zbilja video ono što hoče da prenese drugima, mokar to bilo samo u fantaziji. Serapion je stoga kao latinski Vales, koji kao ludak vidi ono što u zbilji ne postoji. Dakle, inspiracija je kao i duševna bolest, stanje koje se zasníva na uobrazilji u najozbiljnijem smislu te reči i na tome da pomoču apstrakcija stvori forme, oblike i situacije koje sadrže dovoljno značenja da bi