Битеф

Pomračenja Da li su POMRAČENJA balet? Nisu, Da li su drama? - Nisu, jer se ne izraiavaju rećima. Da li su igra? Nisu samo to. Da li su pantomima? Nisu samo ni pantomima. Možda su sve to zajedno, nęka sinteza raznolikih tatarskih pristupa. Pomračenja predstavijaju pokušaj da se sve ono što ćini klasićnu baletsku tehniku objedini sa savremenim tokovima pantomime i dramskogpozorišnog izraza uopšte. Ovaj baltesko-pantomimski mozaik krajnje je uslovljen idejom, lišen svake improvizacije i neraotivisanog nizanja pokreta. To je igraćka celina koją se iskazuje metaforom ostvarenom simboličnim pokretima, koji ćas tvore skład sa ritmom i dinamikom muzike, a ćas se razvijaju ka opoziciji prema melodijskim i dinamičkim tokovima rauzićke kompozicije.

Prerušavanje igračice kod V. Kostić nema za ciij da podvuče raziičnosti ljudskih tipova, da naglasi podnebIje, sredinu i karakter likova; simboličnim elementima odeče prvenstveno se ukazuje na stanja i osećanja koją svoje prave odrazę nalaze u gestu i pokretu. Svođenjem dekora i kostima na elementarne efekte još jače se istiće težnja za unutrašnjim doživijajem, pa se i izraz lica igraćice javlja kao bilan ćinilac ove igraćke kompozicije. Zato ono nije ni pokriveno maskom.

Sonja Vukićević Popović Rođena u Valjevu. Završila Baletsku školu Lujo Davičo u Beogradu. Član Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Igračica izrazite individualnosti i ekspresivnosti. Nastupala kao solistkinja u Labudovom jezeru Cajkovskog, Kopeliji Deliba, Krcku O-

raščiću Čajkovskog, baletu Karmen Ščedrina, operi Karmen Bizea, Romeu i Juliju Prokofjeva, Żizeli Adama, Popodne jednog fauna Debisija, U vrtovima Spanije De Falje, Ohridskoj legendi S, Hristića, u baletu Darinkin dar Z. Hristića, kao i u mnogim televizijskim emisijama.

Vera Kostić Rođena u Beogradu. Sa pet godina počeia da uči balet u Skoli Jelene PoIjakove. Završila je i Srednju muzićku školu. Sa petnaest godina postała je ćlan Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Pośle igraćkog debija u Żizeli Adama, übrzo je postała solistkinja i primabalerina Narodnog pozorišta. Njene glavne uloge u Kopeli//Deliba, Ohridskoj legendi S. Hristića, Labudovom jeżem Čajkovskog, Baladi o srednjovekovnoj ljubavi F. Lotkę, Żizeli Adama itd. odlikovale su se virtuoznom klasićnom tehni-

kom, samosvojnošću i stilskom prefinjenošću. U svojoj umetnićkoj karijeri vrlo rano poćela je da se bavi koreografijom. Do danas je jpostavila više od pedeset haleta. Ü istoriji jugoslovenskog baleta, Veri Kostič sigurno pripada jedno od najuglednijih mesta. Večni tragalac i stvaralac nekonvencionalnih formi, Vera Kostić je, pre svega, koreograf dramskih baleta, kompozicija koje jezikom pokreta iskazuju stanja osećanja, sudbine, drame. .. Sve te celine dobijaju metaforično i simbolično značenje o Ijudskom biču i životu uopšte. Vera Kostić je pet godina bila šef Baleta Narodnog pozorišfa u Beogradu. Za svoj samoprekoran rad dobiła je mnoga priznanja i nagrade; Omladinsku nagradu (1947) za adađo u baletu Zaiarana lepotica, Sedmojulsku nagradu (1951) za ulogu Lilit u Fausta, Nagradu za koreografiju na Baletskom biienalu u Ljubljani (1972) za balet Cetiri viđenja na muziku Branđoliee, Zografskog, Proševa i Ivanovskog, Nagrade za koreografiju baleta Ptico ne sklapaj svoja krila Enrika Josifa i Darinkin dar Zorana Hristića, Nagradu Narodnog pozorišta za najbolju baletsku predstavu itd.

108

fetilVÜ