Битеф

poznavší ga, Lukrecija nastoji da ga opravda. Gennaro, medutim, sve priznaje. Lukrecija zahteva da nasamo razgovara s vojvodom. Scena 4. Lukrecija pokušava da natera vojvodu da pogazi zakletvu. On to odbija, übeden da je Gennaro Lukrecijin ljubavnik, Prepušta Lukreciji da izabere način übistva. Übistvo če se izvršiti otrovom. Scena 5, Vojvoda se pretvara da oprašta Gennaru i, u znak pomirenja, nudi mu zatrovano vino iz Sirakuze. Vojvoda se povláči, dopuštajuči Lukreciji da provede s Gennarom njegove poslednje trenutke. Scena 6, Lukrecija kaže Gennaru da je otrovan i nudi mu protivotrov. Gennaro se koleba, i zatim se odlučuje, Lukrecija ga pušta da pobegne. Drugi deo. Trg и Ferari. Scena 1. Rustighello obaveštava vojvodu na koji je način Lukrecija spasia Gennara. Ali još nije sve propalo. Gennaro nije napustio Ferrara. Vojvoda i njegova uhoda postavljaju za-

sedu da bi ga übili. Scena 2. Maffo, Gennarov brat po oružju, posečuje ga da bi ga nagovorio da dode na večeru kod princeze Negroni. lako nije pozvan, Gennaro pristaje. Vojvoda, koji je sve čuo i koji zna sve Lukrecijine pianové za tu večeru, odlaže Gennarovo übistvo.

111 čin Mrtvi pijani Jedna od dvorana palate Negroni Scena 1. Gubetta, alias grof Belverana, takode je na večeri. Gennaro je po strani. Svi su več dosta pijani. Gubetta započinje svadu, ne bi li žene pobegle. Za njima se zatvaraju vrata. Paž donosi vino iz Sirakuze. Svi, osim Gubette, piju. Mladiči postaju uznemireni, Gubetta započinje vinsku pesmu, dok spolja dopiru glasovi koji pevaju opelo.

Scena 2. Pojavljuje se Lukrecija Bordžija. Saopštava mladičima da su otrovani. Spremljeni su im mrtvački kovčezi, a kaluderi ih čekaju za poslednju ispovest. Gennaro se pojavljuje iz mraka. Lukrecija traži da ostane nasamo s njim. Scena 3, Lukrecija preklinje Gennara da popije protivotrov. On to odbija, jer nema dovoljno protivotrova da bi se spasili svi njegovi drugovi. Polazi ka Lukreciji da bi joj zadao udarac bodežom. Ona mu kaže da je sin Jeana Borgie. Gennaro po torne zaključuje da mu je Lukrecija tetka ali to ga ne sprečava da ostvari svoju odluku. Umiruči, Lukrecija saopštava da mu je ona majka □

Victor HugO Najčuveniji, najplodniji, u svakom slučaju najpopularniji francuski pisac XIX veka roden je u Besançonu

1802. godine, a umro je u Parizu, . 1885. godine. Victoru Marie Hugou bilo je sedamnaest godina kada je s i bračom osnovao časopis Le Conservateur littéraire i več tada je pot. puno zaokupljen životom pisca. Način izražavanja mu je raznolik, i mada mu pesnički opus ostaje najpoznatiji - Orijentalke, Legenda veková , Umetnost biti deda - on je i romansijer -Jadnici, Ribari, Zvonar Bogorodične crkve - dramaturg - Lukrecija Bordžija, Ruy Blas, Hernani dok ga rad u pozorištu inspiriše da napiše predgovor Cromwell, koji se smatra manifestom romantizma. Hugo je i veoma obdaren, nadahnut crtač. U njegovim crtežima, kao i u pisanim delima, nalazimo istu širinu, istú snagu, istu osečajnost, jednom rečju - osobine vizionara. Po hrabrim političkim stavovima, po zanosu kojim brani pravdu i jasno iznosi svoje mišljenje, Hugo je tribun koji če upoznati progonstvo tokom čitavog Drugog Carstva, što ga ' neče omesti da, posle političkih previjanja, postane senator Pariza i Pair de France, Za vreme Treče Republike postaje slavna ličnost, vrsta žive institucije, priznati pesnik, kome se, kada je umro, prireduje nacionalni