Битеф

JULIJA

Tri Julijine rane. . . Na početku Gospodiče Julije postoje dve čudne replike koje je Strindberg izbrisao i koje zato nisu ni komentarisane u našem izvanrednom nacionalnem izdanju. Žan priča Kristini kako Julija trenira verenika u dvorištu ispred štale. Žan: Dva puta je skočio i svaki put ga je ošinula; ali treči put joj je oteo bič za jahanje i ošinuo je po levom obrazu tako da joj je ostao trag; a onda je otiiao! Kristin: Ma šta kažeš? Ona se, znači, zato sad onako maže belilom! Može se nagađati zašto je Strindberg izbrisao tako važne, tako posne reči. One određuju nivo atmosfere u početnoj sceni: Julijin bes i njen strah. One, osim toga, objašnjavaju zašto Julija nije otpu-

tovala sa očem kod rodbine, več je ostala na imanju. Kad se pojavljuje napolju, šminkom prikriva žig poniženja. Tako izgleda još gore. A posluga i radnici stoje po mračnim uglovima štaglja i smeju se dok Julija, belo našminkana kao besni mali klovn, najpre juri unaokolo sa šumarem, a zatim sa Žanom. Uvek se može pretpostavljati. Ja mislim da se to odigralo na sledeči način. Siri von Essen, pesnikova supruga, a pre toga glumica, dobila je obečanje da če tu ulogu igrati na prvoj premijeri u Kopenhagęnu. Ona je bila užasnuta kad je shvatila da bi trebalo delimično da našminka ranu na licu i da igra ulogu obojena belom šminkom. Najkrače rečeno, trebalo je da izgleda čudno. Možda je raspakovala svoju staru kutiju sa šminkom iz vremena kad je glumila i pokušala da pred ogledalom napravi brazgotinu i da se našminka belilom. Možda se time dugo mučila (mi, s našim mogučnostima, znamo veoma dobro koliko je to teško!). Suprug prolazi kroz sobu, zastaje, posmatra bedni rezultat. Oboje uvidaju da je to uiasno -

mada na drugačiji način nego što je pisać zamislio. Siri se brine: ona ne želi da se pojavi sa _klovhóvskom šminkom sad kad, najzad, ponovo izlazi na scenu. August je teši, penje se u svoju sobu u tornju i prečrtava replike. On nikada nije bio sitničav prema svojim glumcima i nije zapetljavao svoje tekstove. Ipak ostaje činjenica: Julija je primetno ranjena ptica koja nezgrapno mlatara krüima i sleče na za nju opasan teren - Kristinimi kuhinju. U gruboj igri sa Žanom dobija još jednu krvavu ranu. Treča rana, njeno presecene grlo, samo je posledica dve prethodne. □ Ingmar Bergman.

Zamak Skovlist u kome je Strindberg od majado septembra 1888. živeo sa svojom porodicom. Tu je napisao, pored ostalog, Gospodiču

Juliju i Candalu. Vreme u Skovlistu spada u najdramatičnije vreme u Strindbergovem životu i liči na roman o hajducima živih boja. Propao i prezadužen zamak s neudatom groficom u krinolino, okruženom konjima, kravama, jagnjadima, patkama, mačkama, živinom, paunima i sa osam agresivnih pasa, s jednim upravnikom; svojim polubratom, s večim talentom za madioničarstvo, pesmu i zabavu nego za vodenje imanja i polusestrom, s njenih 18 godina, i talentom za cirkus. Počelo je kao idila, a završilo se sudenjem, U međuvremenu je Strindberg započeo odnos s devojkom, lažno optužio njenoga brata za krađu, uleteo u pucnjavu i bio prinuden da pobegne u Berlin zbog optužbe za vezu s maloletnicom i zbog upravnikove žudnje za osvetom. U godinama 1883. do 1889. Strindberg je, sa supmgom, troje dece i sluškinjom bio u inostranstvu. Za to vreme živeli su u Francuskoj (Grez, Pariz), Svajcarskoj, Italiji, Normandiji, Bavarskoj, Beču, Danskoj (Klampenborg, Kopen-

kungliga dramatiska teatern stokholm, švedska august Strindberg: gospodiča julija (fröken julie) l'édite!]: ingmar bergman scenografija I kostimi: gunilla palmstłerna-weiss učcstvuju: marie göranzon (gospodiča julija), peter sformare (zan), gertni kulle (kristin) ostali uCesnici: eva callenbo, anna von rosenm, paula ternström. peter blomberg, mans edwall, lars=erik johansson. producent: katarina sjöberg; asistent režije: anna von rosen; dramaturg: ulta aberg; pcrike 1 maske: anna=lena melin; osvetljenje postavio: hans akesson. premijera održana 7. decembra 1985.

»Jugoslovenski aerotransporta pokrovitelj je predstave »Gospodiča Julija«.