Битеф

odlučio sam da otvorim putujuče Skandinavsko eksperimentalno pozorište i podložim vatru Očem i Gospodicom Julijam. Moja supruga je oduševljena i želi da igra Ostaje mi da pozajmim 1.000 kruna, angažujem tri amatera ili tri skitnice i probam mesec dana. Posao je dat, možda izvanredan! Pozorište nastaje u sali hotela Ny Holte i vode ga amateri kao u Parizu kod Antoinea, s predstavama nedeljom u podne jedanput mesečno s pretplatom. Posle toga se putuje u glavne gradove Skandinavije, izuzev Stokholma. One tri osobe, osim moje supruge, treba da budu obrazovane, da imaju lepu svakodnevnu odeču i jednomesečnu płatu. Mogu da stanuju u ovome lepom hotelu, uz besplatne časove ponašanja na sceni, muzike, pevanja, mačevanja, recitovanja i bilijara. Pansion staje 3 krune dnevno, sami plačaju. Citaonica, pijano, biblioteka (najmanje 1.000 tomova) besplatno. Pomozi mi nekako! Zamoli mlade da pišu komade! P.S. Da ne znaš možda neke propale studente talentovane za dra-

mu, I neke propale žene, najradije starije i talento vane. Ja ne mogu da krenem na put jer se na putovanjima slomim, ostanem da sedim u nekoj kafani, sve zabrljam i napustim.« Geijerstam se pitao zašto ptiču u Juliji jednostano ne puste da odleti umesto što joj zavrnu šiju. Odgovor: »Zato što osobe finije konstrukcije nikada ne puštaju svoje životinje. One ne žele da se životinje muče ili da depozicije vlasnikove duše stignu u tude ruke. Cesto sami übijaju svoje životinje jer ne dozvoljavaju da neko drugi digne ruku na vlasnikovog zamenika.« Mladoj spisateljici i glumici Nathaliji Larsen, koja je na brzinu prevela Gospodiču Juliju na danski: »Strana IX u predgovoru po naravoučeniju: To sam prepustio kuvaricama jer nišam imao sveštenika. Strana 71. Žanova replika: Sad kraljevska krv, itd. briše se u potpunosti jer je napisao knjižar Seligmann.« Posle mnogo muka i stalnih novčanih problema, premijera je za-

On sam nije došao na premijeru i izbegavao je da govori o toj katastrofi u pismima koja je kasnije pisao. Ona, medutim, imaju jedan prigušen podton.

kazana za 2. mart 1889. u Dagmarskom pozorištu. Bila su uvežbana dva-tri krača komada, koje je Strindberg napisao, ali su pre svega bili u pitanju Julija i Kreditor. Dan pre toga je intervenisala policija, premijera je odložena za 9. mart i Julija je zamenjena Parijonu Gospoda Strindberg je poselila ministra za pravosuđe, ali bez rezultata. Na dan 14. i 15. marta Julija je izvedena kao zatvorena predstava u Studentskom udruženju, 16. marta u Malmeu, nije se ostvarilo gostovanje u Helsingborgu, itd. Prva premijera bila je pozorišnoistorijski dogadaj, to vidimo sada. Ali komad nije doživeo uspeh, kao ni predstava. Nastala je u suviše improvizovanim okolnostima, Strindbergovo skandinavsko eksperimentalno pozorište koje je trebalo da bude okrenuto eliti, doživelo je krah na samom početku. Istovremeno su definitivno pokidane i bračne veze. Tokom sledeče decenije u Svedskoj se malo govorilo o Strindbergu. Lars Lofgren Lars Lofgren, roden 1935. godine, izabran je L jula 1985. godine za direktöra Kraljevskog dramskog pozorišta u Stokholmu. Došao je sa televizije, gde je petnaest godina obavljao dužnosti glavnog upravnika i direktöra dramskog programa drugog kanala. Kao vodeča programska ličnost za pozorište i muziku, Lars Lofgren je započeo seriju novih švedskih drama i predstavio mnoge radove starijeg datuma. Sarađivao je sa mnogim rediteljima, uključujuči i Ingmara Bergmana prilikom rada na Carobnoj fruii i serijama Scene iz bračnog iivota i Licem u lice.

Obrazovanje Larsa Lofgrena ukIjučuje i pozorišne študije, teorijske i praktične, na koledu Gustavus Adolphus u Sjedinjenim Američkim Državama, za tim na Sorboni u Parizu i Univerzitetu u Upsali. Bio je, takođe, predstavnik televizije u donošenju odluka pri Institutu za film, gde je doprineo ostvarivanju mnogih švedskih dugometražnih filmova, zatim član uprave Instituta dramskih umetnosti, Nacionalnog koledža za glumu u Stokholmu, Švedskom udruženju dramskih umetnika i Savezu švedskih pozorišta. Lars Lofgren obavlja mnoge dužnosti i na međunarodnom planu, i trenutno zastupa nordijske zemlje u pozorišnom odboru Evropskog saveta. Sta je, po vašem mišljenju, funkcija Kraljevskog dramskog pozorišta kao nacionalnog pozorišta? Ono bi trebalo da teži očuvanju nacionalne tradicije koja, ipak, podrazumeva i neprestano obnavljanje. To se takođe odnosi i na repertoar, kao i na iskustvo umetničkog rada, pri čemu je naša obaveza da, savetom i znanjem, pomažemo i osalim pozorištima.

Sta nameravate da učinite da biste podstakli novu švedsku dramu? Pre svega - prikazati je! Sledeče godine počečemo da ostvarujemo projekt nova pozorinica, što znači da četno predstaviti nedavno napisane švedske drame i nove, mlade reditelje. Kao prilog torn projektu, za koji se nadamo da če obuhvatiti četiri premijere, švedska drama če, takode, figurirati i na redovnom repertoaru. Osim toga, trudimo se da, na različite načine, stimulišemo autore da pišu nove drame. Da li bi Kraljevsko dramsko pozorište trebalo da bude i nacionalno pozorište za decu? Pozorište za decu bilo je tvrd orah za Dramaten. U Stokholmu bi zaista trebalo da postoji pozorište samo za decu. Mi se, ipak, nadamo postepenom formiranju jedne nezavisne grupe u pozorištu koja če izvodili predstave za decu. Veoma je važno, takođe, ohrabriti roditelje da dovode svoju decu na redovne predstave, kako bi ona mogla da se integrišu u život odraslih. Želimo da, u saradnji sa školama, otpočnemo poseban projekt namenjen mladima.

Sproveli ste reorganizaciju pozorišta sa većom decentralizacijam na različite sekcije. Kako sagledavate ulogu direktöra pozorišta u velikom institucionalnem pozorištu? Smatram da direktor treba da preuzme vlast i obezbedi čvrsto umetničko upravljanje pozorištem, a ne da se zatrpava prekomernim administriranjem. Kad sam sa televizije došao ovamo bio sam, u stvari, iznenađen činjenicom da direktor pozorišta još uvek ima toliku moč u odnosu na neke druge delatnosti. U ovom trenutku, trebalo bi iskoristiti iskustvo demokratizacije u donošenju odluka, iz šezdesetih godina, radi postizanja funkcionalne organizacije, i to takve u kojoj direktor pozorišta snosi največu odgovornost. Veliki problem našeg pozorišta i ostalih institucija je sadašnje jadno stanje fínansijskih sredstava: državni krediti su obustavljeni, a naši troškovi su sve veci. Kraljevsko dramsko pozorište je poslednjih godina bilo primorano da smanji broj članova ansambla. Plate zaposlenih u pozorištu veoma su male u poredenju sa dru-

girti delatnostima, i to bi trebalo da promenimo. Trenutno mije najvažniji zadatak, kao direktöra, da koncentrisanim naporom pokušam da zaustavim smanjenje našeg budžeta. Moramo dobiti dovoljno sredstava kako bi Dramaten mogao da realizuje velike predstave, kao i nekoliko manjih, da pronalazi nove dramske tekstove, radi na pozorištu za mlade, intenzivira kontakt sa publikom, i, istovremeno, ostvaruje turneje po zemlji. Kakav je vaš stav li pogledu medunarodne razmene и oblasti pozorišne umetnosti? Smatram da smo deo evropske zajednice i da treba da funkcionišemo kao mesto ukrštanja njenih različitih kultura. Podjednako je važno da imamo gostujuče predstave i mogučnost razmene osobIja medu zemljama, Želeli bismo da švedsko pozorište bude više poznalo u drugim zemljama. Važno je, takođe, da se pospeše informacije o pozorištima iz drugih zemalja; švedska štampa, na primer, posvečuje veoma malo prostora tekstovima o pozorišnim aktivnostima u inostranstvu. Povodom naše proslave - 200 godina posto-