Битеф

uma, da preteruju, da su ludi - i to je, sigurno, istina. Srećom. Ali najnečuvenija je činjenica da to ludilo učvršćuje i gura napred umetnike koji ne prihvataju gotove, utabane staze. Pomaže im da imaju svoje, duboko obožavane iluzije. Ono se ne rađa iz intelekta ni iz sadejstva realnosti, već iz fantazije. Stvaralački rad zahteva posmatranje, dedukciju, proces poređenja. Zahteva veliku senzibilnost i inteligenciju. Żeleti igrati, pevati ili pisati - to je malo. Za mene je pozorište, kao institucija, pravo cudo, arena tehnićkih i umetnićkih sukoba, ono me stimuliše kao śto me publika inspiriše. Pozorište je za mene nešto kao pośrednik između organizacije i haosa. Ono je san i budenje, ono je poezija na sceni. Pozorište koje kopira stvarnost ne može da bude zanimljivo. Pozoriśte kreira novu stvarnost. Dok radim, osećam da ne sledim nikakvu vrstu logikę, već da koračam pored nje. Uvek pronalazim duhovnu, unutrašnju logiku. Realizam mi ne odgovara, ali, s druge strane, pronalazim sebe u Fellinijevim rečima: Jedini realistiiki umetnik je vizionar koji opisuje dogadaje izvučene iz njegove unutrašnje stvarnosti koja je 'Krajnja' stvarnost. Umetnik mora biti sposoban da evocira emocije gledalaca, ali sam mora da oseća sve što pokušava da saopšti drugima. Nije nužno da gledalac sve razume, ali umetnost mora da dopre do njega da bi predstava ostała u njegovom sečanju i provocirala ga na razmišljanje. Slażem se sa Renoirom kojl je rekao da regularnost, red i perfekcija uništavaju umetnost. S druge strane, ipak, treba se pozvati na izvesne vrllne reda, a takođe imati na umu daje svaki red promenljiv i nedovoljan, Pobeđen formama koje se ponavljaju, umetnik zapada u banalnőst, traži podsticaje u svojim гаnijim uspeslma iii zamagljenim uspomenama na njih. Na öve opasnosti mora neprestano da misll, Biti veliki ne znači preterivanje ni u čemu. Daj sve od sebe radeći čak i najmanje sivari. Improvizacija, sloboda od komercijalnog pritiska i hrabrost prihvatanja rizika značajni su elementi u stvaranju pozorišta. Kad se tome doda odgovornost svakog umetnika i spontano tretiranje njegovog dotadašnjeg rada - rezultat tada może biti interesantan i značajan. Zadatak pozorišta vízije jeste da ljudi vide nešto što ranije nisu vi-

IîITIEF