Битеф
igra, mada već eklektićka po materijalu kqji koristi. Na ćelu jedne od pomodnih londonskih klika koje je poznavao bio je Derek Jarman, reditelj homoerotskih filmova, kao što su Sebastian, Jubilej, Bura i Kar avado. U tim filmovima bilo je na gomile homoseksualnog seksa, pankerske mode, visoke umetnosti i razbludnog kiča. U jednom umereno pretencioznom odlomku svog poludnevnika Razigrana zaravan (Dancing Ledge, 1984) Jarman piše 0 jednoj predstavi iz 1983. godine: Večeras je и Studiju 'Riverside' Michael Clark, mlad igrać na vrhunskom umetničkom nivou, izveo jednu igru i dok je igrao postavio pitanje: ita bi trebalo da igra ... U Michaelovom komadu videa su svetlucala a Cerith Wyn Evans veito ih je pokretao i sve je to sigumo radeno 1 ranije kod Mercea Cunninghama i drugih koji su ga sledili. . . Sada je, svakako, doiło vreme da se ukine apstraktni prostor i to mesta ispuni naiim svakodnevnim preobraienim iivotom. . . Jarman je opisao delo nazvano
Delovi I-IV (Parts I-IV) koje je, u sivari, bedna skica za ono što je tek trebalo da dođe. Žene su bile partneri muškarcima, muškarci muškarcima, a Clark je igrao solo u finału u baletskoj haljini sa dugim rasečenim rukavima, dok su se na raznoraznim malim ekranima vrtele igre na videu i TV uživo, Naredne godine osnovao je sopstvenu trupu i postao novopozorišni Michael Clark koga danas gledamo i koji preobražava svakodnevni iivot i ukida apstraktni prostar. Godine 1986. bio je zvezda video-igre Charles Atlasa Pozdrav novom puritancu (Hail to the New Puritan), razuzdanom portretu postpankerskog, ambiseksualnog života u Londonu. Clark je pre svega igrać koji poseduje prefinjenu ćistotu i vedru drskost i oni mu donose oproštaj za sve vragolije na pozomici. Lićnost koja tu izranja, anđeoska je, androgena, dvosmislena i, u tom pogledu, podseća na fotografije Niźinskog. Na poćetku karijere Clarka su nazivali najboljim britanskim baletanom posle Anthonyjä Dowella. Mnogi u njemu još uvek vide odjek Nižinskog i još uvek je
pravi naslednik Dowellov. Jedna od mojih najjasnijih uspomena na Clarka je sa jednog koncerta 1982, U stabilnoj četvrtoj poziciji nepomična figura divnih srazmera, leđa koja su nastavak dijagonalne linije zadnje noge i samo je pustio da mu se kičma vidljivo pruži nekud dalje. Pružanje unutar nepomičnosti, mir unutar brzine - to je srž njegove igračke prirođe. Predstava će se pojaviti oktobra u Njujorku, mesec dana pośle premijere, što je trenutak kad Klarkovo delo, po tradiciji dostiže najveću izoštrenost. U mnogim njegovim ostvarenjima ima dosta prezira prema ustaljenom sistemu. Britanija sad očekuje od njega šokantna uzbuđenja, a on če, verovatno, odbaciti svaki status kao neka zlobna dvorska luda kojoj se sve dopušta. lako se njegov zanatski nivo pomalo koleba, njegov satirični smisao za ono što se dešava u svetu koji poznaje, nikąd ne izneverava. U tačerskoj Britaniji Michael Clark je živahan kul-, turni junak alternativnih vrednosti. □ Oktobar 1986, Alastair Ma-
caulay, urednik Dance Theatre Journal.
Zaplitanje, preplitanje Od gnušanja je jedva izgovarala reči. A joi sam i prijatelje povela, rekiä je, na radost televizijskih kamera. Bila je to poslednja kap. Prijatelje je bila pozvala da vide Michaela Clarka & Company u novom baletu naia kaka falija H. naia kaka falija H., napravljenom posebno za Edinburški festival, s neobičnim rekvizitima (štakama i gumenim penisima) i neobičnim kostimima koji Ijudskom pogledu izlažu obično pokrivene delove tela (zadnjicu). Igraća i koreografa Michaela Clarka opisuju kao post-modernistu, postpankera i nekonformistu, ali čini se glupavim opisivati mladića
tako predanog stvaralaštvu, iz koga samo vrcaju nőve zamisli, kao bilo šta post ili ne. U ovoj zemIji, u Evropi i Americi, njegova se delà mnogo traže. Većina igrača se prikloni koreografiji tek kad u četrdesetoj mladost ostane za njima; Michael Clark je bio najbolji igrać svog naraštaja u Kraljevskoj baletskoj školi i tek mu je 23. Kao i drugi koji su uzdrmali osećanje javnosti - reputation terrible façon punk napisao je Le Monde i on je u privatnom susretu prijazan i učtiv. Visok je za igraća, oko 180 cm, uzvišen u pokretu, lep u mirovanju, siroko rastavljenih očiju, vedrog izraza i anđeoskog osmeha. Privlaéna lićnost i izuzetna nadarenost sugerišu da je bilo povlašćeno dete. Clark poseduje samouverenost osobe koja ne mora da sređuje nikakve stare račune. Ne napadam građanske vrline, rekao je bezbrižno. One nisu deo mog života, nisu neito s čim ođriavam vezu. Ne mogu da verujem da ih iko shvata tako ozbiljno da bi s njima terao iegu.
Upravo je probao novo delo sa Londonskim festivalskim baletom (London Festival Ballet). Bio je u crnom i nosio srebrni prsten sa zelenim kamenom, ćarape sa motivom britanske zastave i Doc Martenove cipele sa teškim gumenim đonom i čeličnim vrhonr Igraći su stajali naokoło u iščekivanju, razgibavali mišiće, uzajamno masirali ramena i bez nekog oćiglednog razloga zabacivali nogę iza glave. Nije ćudno ono śto nose, već gde ga nose: pantalone od trenerke na rukama, dżempere na nogama, potkośulje na glavi: Degas ih uopšte nije tako slikao. Stalno su navlačili nőve slojeve. Clarka je to brinulo. Obično navlače viie odeće kad se povrede, każe. Moida im se ne dopada to ito radim. Balet pod nazivom Skidaj perle i natrći se, euro (Drop your pearls and hog it, girl) govori о svinji i labudu. Kao i vetina balerina, kale, mlade devojke sanjaju da budu labud. U prići ima jedan par starih labudova koji vide gde će ona, ako budę tako nastavila, završiti na gomili starog gvožđa sa artritičnim stopalima u 30-oj,
Koliko sam uspela da shvatim, svinja i labud su se upravo zaljubljivali kad je iznenada navalila banda od četiri igračice spojenih ruku da ih razdvoji. Pitala sam koga predstavljaju. Poslovne zene, rekao je i osmehnuo se svojim sporim nežnim osmehom. Ni na pamet mu ne bi palo da za program napiše belešku o labudovimai svinjama iii bilo koju drugu belešku. Mrzim kad ljudi misle da su skužili Ui da nisu skužili. Mogu da iskapiraju što im je voija. Igra ne mora da bude о песет. Ono što je vaino jesu bogatstvo koreografije i samog izvodenja. Balet će trajati 20 minuta. Nekih mesec dana sam je radio na njemu minut na dan, a sada se sprema da pet nedelja radi sa igračima. Kad to vidite sa živim telima, onda to ponekad ne štima pa morale da menjate. Probe su za mene veoma uzbudIjive jer se tu stvara neito novo. Valim da se havim ljudima, njihovim dobrim i loiim trenucima. Obukao je preširoki cmi mantil, poslednji šik, pa smo krenuli na ručak. Jesam li primetila da su
mamurluci gori što je čovek stariji? Više za njih nema vrmena. Stela, je l'da? Misiim da je to groźno. Govori lagano, razgovetno, spokojno. Iz Aberdina je. Otac mu je bio poIjoprivrednik, koji je prodao imanje, preselio se u grad i tamo, do smrti, sledio uspeśnu kockarsku karijeru. Majka mu je bila medicinska sestra. Počeo je da igra u četvrtoj godini na časovima škotskih narodnih igara koje je pohađala njegova sestra. To je dobro radio, pa je učestvovao na raznim poselima i možda bi se joś uvek time bavio da jedna baletska trupa na gostovanju nije objavila da traži četiri dečaka za Kraka Oraičića. Video je pismo u korne je preporučen Kraljevskoj baletskoj školi: tamo je stajało da ima dobre nogę. Reć nije bila u lepoti nego u gipkim kukovima, što je značilo da noge može da izvrće i diže visoko, Došao sam s majkom vozom iz Aberdina. Bilo mi je 13 godina i celim sam pulem plakao. Nedelju dana kasnije mi se dopala. Bio sam sa ljudima koji vole da igraju. Za mene je igra naiin da se izrazim i
37
I3ITIEI=