Битеф

stor. ipák svaki od njih ostaje glumač. Ali ja više nemam snage da se raspravljam. Umoran sam i dušom i telom. Kunem se da niko nema pojma koliko patim. Voleo bih da pobegnem nekud, sada bi samo neko dobro putovanje vozom iii brodom ili neke daleke zemlje mogle da me obnove. Ništa više ne želim od takvog jednog puta. Za ime boga, molim vas. dodite kod mene što pre! Neču otputovati sve dok se od vas ne oprostim, Još mnogo toga bih želeo da vam kažem što ne mogu poveriti jednom samo ipák hladnom pismu. □ 25. maja 1836. Petrograd

Upozorenje svima koji bi želeli da ispravno igraju Revizora Pre svega, treba se čuvati od karikature. Ni u najmanjim ulogama ne sme se preterivati. Glumač treba da se trudi da bude što ozbiljniji. što jednostavniji i što plemenitiji. čak više nego što opisana ličnost to jeste, Što manje se upinje da bude smešan, to više če se otkriti kakvaje prikazana ličnost u suštini. Glumce komedije čini smešnim baš to što ozbiljno shva-

taju i čine stvari. Publika samo spolja vidi njihovu ništavnost i praznoču, dok se oni sami uopšte ne šale i ni za trenutak ne misle na to da bi se bilo ko njima smejao. Glumač, pametan glumač, pre svega če potražiti ljudske, i to opšteljudske izraze uloge. Mora zaboraviti šta treba uloga da izrazi. On treba da uhvati šta su glavne preokupacije opisane ličnosti, koje su joj težnje, a koja glavna ideja. Kad to upozna. onda se i sam mora truditi da uradi ono što bi te ličnosti uradile i sve vreme predstave mora tako da razmišlja. Ne treba da se bakče sa detaljima i epizodama. Oni če se sami od sebe uspešno ostvariti i oformiti ako ni za trenutak ne zaboravi glavnu idejű koja odredenu ličnost vodi kroz delo. Detalj je kostim i telo uloge, ali ne i duša. A pre svega treba uči u dušu uloge. a ne u kostim, Jedan od glavnih glumača je gradonačelnik. Taj čovek se najpre trudi da ne prepusti ništa od svega što mu pada s neba. Zato nikad nema vremena da se pozabavi životom niti da pronikne u sebe samog. Zbog toga je postao i mučitelj drugih, ali to on sam nikada ne oseča. U njemu živi samo jedna želja: prigrabiti sve što ti dodc pod ruku. Samo je zaboravio da time može oštetiti nekog drugog i da če se zbog toga neko drugi znojiti. Trgovci su ga lužili kod „revizora“, ali on če im odmah oprostiti kad mu daju primamljiv predlog, jer su ga primamljiva dobra života uzela pod svoje, ogrubela ga i oduzela mu osečanja za druge. On oseča da je kriv. Odlazi u crkvu. čak i veruje da je po-

Stojan u svojoj veri i ima nameru da jedanput okaje svoje grehe. Medutim. ne može da odoli iskušenjima, i to mu več prelazi u naviku. Zapanjen je vešču da dolazi revizor, ali još više time da stiže inkognito: ne zna se kada ni odakle. Od početka do krpja komada zapada u situacije u kojima do tada nikada nije bio. Živi u stalnoj napetosti, Smenjuju se osečanja straha, nade i radosti, od čega postaje zbunjen. lakoveran i. mada ga ranije niko nije mogao prevariti, sada to lako čine. Kad je primetio daje revizora ohorio s nogu, da on i nije tako strašan i da če uskoro biti sa njim u rodbinskim odnosima, onda ga ispunjava pomisao na to da če njegov život übuduče biti ispunjen samo svečanostma, da če sam raspolagati zapošljavanjem na odredena mesta, da če svuda imati privilegije i da če sam odredivati ton. I baš zato če pojava pravog revizora pogoditi više njega nego ostale i za njega če situacija zaista postati tragična. Najteža če biti uloga onoga koga uzbudeni grad budę primio kao revizora. Hlestakov je sam po sebi ništarija. Ništarije ga smatraju ništavnijim i od sebe. Nikad u životu nije uradio ništa što bi privuklo bilo čiju pažnju. Opšti strah koji vlada gradom to mu sada omogočava. Do sad jo bio isključen iz svega. Čak se nije mogao slobodno. kako bi on to želeo. šetati ni Nevskim prospektom. a sada je odjedanput osetio slobodu i odjedanput se tako zaleteo da se i on sam iznenadio. Sve što čini i njega iznenaduje i zapanjuje. Dugo nije mogao da shvati odakle ta sva

pažnja prema njemu. Samo je osetio daje to prijatno. da mu u svemu ugadaju. Slušaju ga. goste, ispunjavaju svaku želju i sa žudnjom očekuju svaku njegovu reč. Brblja, brblja ali nema pojma kako če se sve to završiti. Teme za razgovor drugi mu nude. Prosto mu stavljaju u usta ono što treba da govori. Po volji se može hvalisati, jer ga ništa u torne ne sprečava. I sam sebe übedi da piše komade. da je u književnosti „kod kuče“. ni na balovima nije poslednji, čak i on sam ih prireduje. i na kraju, več i sam poveruje u to daje državnik. Na sve je spreman. Ako treba da se laže. za to ne ide u komšiluk. Ručkovi i proslave ga čine razgovorljivim i što više se u to uživljava to žešče to i čini. U suštini, on nema nameru da bilo koga prevari i zato ni sam ne primečuje da laže. Čak se i njemu samom pričinjava da je ispunio sve ono što je pričao. Zato je scena kad sebe predstavlja kao službenika ministarstva veoma pogodna za to da gradonačelnika dovede u očajanje. Svoj značaj naročilo ističe kad opisuje kako je nagrdio odeljenje u ministarstvu koje je njemu podredeno. Pošto su i njega samog mnogo puta nagrdili. to mora verno da interpretira: i velikom radošču ga ispunjava to Što on sad može druge da nagrdi. makar samo u mašti. Pričao bi o torne i duže. ali nema više snage u jeziku, pa gradonačelnik smatra da ga mora otpratiti u drugu sobu da se malo odmori, što čini sa pomešanim osečanjem straha i poštovanja. Kad se Hlestakov prebudi. on je isti čovek kao što je i bio.