Битеф

su to andeli ima dugu istoriju. Na primer, Svedenborg je razgovarao sa mnogim andelima i verno je zapisivao sve što je čuo. Svedenborg kaže da andeli izgledaju kao ljudska biča. Da su andeli ljudskog oblika video sam hiljadama puta. I opet: Na osnova svog celokupnog iskustva, koje skupljam več mnogo godina, mogu reči da su andeli po svom oblika sasvim nalik ljudima, imaju lica, oči, uši, tela, ruke, sake i stopala... Medutim, čovek ne može videti andela očima tela, več samo duhovnim očima. Svedenborg nam može reči još mnogo toga o andelima i sve je to veoma zanimljivo: to da nijednom andelu nikada nije bilo dozvoljeno da staji iza drugog andela i gleda u njegov potiIjak, jer bi to poremetilo priliv dobra i zla od Boga, pa to da je andelima stalno pred očima istok gde vide Boga kao sunce, kao i to da su andeli odeveni u skladu sa svojom inteligencijom. Neki od najinteligentnijih imaju odeču koja blješti kao plamen, drugi imaju odeču koja blista svetlošču; drugi, manje inteligentni, imaju odeču koja je blistavo bela ili bela bez sjaja; još manje inteligentni nose odeču u raznim bojama. Medutim, andeli unutrašnjeg neba uopšte nisu odeveni. Sve to (verovatno) više ne važi. U svom veoma korisnom Rečniku andela Gustav Dejvidson je prikupio dobar deo onoga što se o njima zna. Njihova imena su: andeo Elubatel. andeo Friagne, andeo Gap, andeo Hatifas (andeo otmenosti), andeo Murmur (pali andeo), andeo Mktro, andeo Or, andeo Raš, andeo Sandalfon (duži od petogodišnjeg putovanja pešice), andeo Smat. Dejvidson razlikuje sledeče kategorije andela: andeli trešenja koji okružuju nebeški presto; veštaci zavijanja i majstori vikanja čiji posao je hvala; kuriri, posrednici, posmatrači, upozoritelji. Dejvidsonov rečnik je veoma obimna knjiga; njegova bibliografija broji preko hiljadu sto naslova. Nekadašnju andeosku svest lepo je opisao Džozef Lajons (u radu pod naslovom Psihologija andela objavljenem 1957. godine). Svaki andeo, piše Lajons, zna sve što se može znati o sebi i svakom drugom andelu. Nijedan andeo nikada nije mogao postaviti pitanje, jer postavljanje pitanja proizilazi iz situacije neznanja i neke vrste svesti o torne neznanju. Andeo ne mole bili radoznao, on nema razloga da bude radoznao. On se ne mole čudili. Poznavanjem svega što se mole znati, svet dostupnog znanja njemu mora izgledati kao ureden skup činjenica, koje su sasvim iz njega, definitivno fiksiran i izvestan i uvek na dolival ruke... Ali, ni ovo više ne važi. Neobično je

to što se pisanje o andelima veoma često pretvara u pisanje o ljudima. Teme su uparene. Tako na kraju shvatamo da Lajons, na primer, zapravo ne piše o andelima, več o šizofreničarima - razmišlja o ljudima prizivajuči andele. To važi i za dobar deo drugih tekstova na ovu temu što, pretpostavljamo, anđeli nisu zaboravili kada su počeli da razmatraju svoj novi položaj u kosmosu i kada su počele da se javljaju različite teze (da ti je andeo sličniji perjanici ili čoveku? ili muzici?). Možemo pretpostaviti da je bilo i pokušaja samo-defmisanja preko funkcije. Andeo je ono što andeo čini. Zato je bilo potrebno istražiti moguče nove uloge (podsečam vas da je ovo nečista spekulacija). Pošto su tužaljke potrajale stotinama i stotinama onoga što anđeli koriste za merenje vremena, jedan andeo je predložio da im to bude posao zauvek, kao što im je ranije bilo obožavanje. Oblik lamentiranja bila bi tišina, kao kontrast neprestanem slavopojanju na prethodnom poslu. Ali, čutanje nije u prirodi andela. Dat je protivpredlog da anđeli slave haos. Postoji pet glavnih dokaza postajanja haosa od kojih je prvi samo nepostojänje Boga. Sigurno bi pronašli i ostala četiri. Posao definisanja i tumačenja, ako bi se temeljno obavIjao, mogao bi zabaviti anđele zauvek, kao što je suprotno usmeren rad okupirao ljude teologe. Ali, anđeli nisu baš oduševljeni haosom. Po svojoj radikalnosti najozbiljniji predlog koji su anđeli razmatrali bilo je odbijanje - izvuči se iz postojanja, ne biti. Ogromno dostojanstvo koje bi anđeli stekli takvim činom bilo je shvačeno kao manifestacija duhovnog ponosa. Odbijanje je odbijeno. Bilo je i drugih predloga, manje ili više složenih, ali nijedan nije bio posebno privlačan. Video sam čuvenog anđela na televiziji; odelo mu je blistalo svetlošču. Govorio je o trenutnoj situaciji andela. Andeli su, rekao je, u nekim slvarima kao ljudi. Problem obožavanja smatra se centralnim. Rekao je da su andeli neko vreme pokušavali da obožavaju jedni druge, kao što to mi činimo, ali na kraju su zaključili da to nije dovoljno. Rekao je da se potraga za nekim novim načelom nastavlja. □

the fiji theatre company njujork, sad * > svedenborgovi anđeli (angels of Swedenborg) zamislio i režirao: ping chong koreografija: ping chong i John fleming scenografija: jan hartley kostimi i rekvizita: mel carpenter osvetljenje: tina charney projekcije: jan hartley ton: brian hallas asistent režije: john fleming organizator: meryl vladimer inspicijent: david kronick ' nčestvuju: nancy alfaro, roger babb, kristopher batho, lynn book, karén booth, tom cross, john fleming, dan froot, tom fogerty, jeannnie hulchins, robert stern. umetnički direktor trupe: ping chong operativni direktor: bruce allardice svedenborgovi anđeli su porudžbina i produkcija muzeja savremene umetnosti (čikago), godine 1985, kao deo serije elektronski Jezik: novi video i predstava. učc.šče predstave svedenborgovi andeli na 23 bitefu je omogučio program arts america (united states information agency)