Битеф

Pornografija duša Bio je april, předa mnom je sedela glumica, nevino putena i rasejana po švom običaju. Tražila je da me vidi i porazgovara sa mnom. Ono što je govorila, několiko nedelja pre početka proba treéeg dela Boravka, bilo je ozbiljno, čak uznemirujuée, ali s njenog lica nije silazio ironičan, gotovo koketan osmeh kao da je htela da izazove podsmeh ili da se prikáže pomalo glupavom. To je bio njen način da istovremeno bude lucidna i bespomoéna. Posmatrao sam njene oči. Govorila mi je, kao da se trudi da me übedi, da više ne môže da izade iz Boravka, da joj je od njega loše i da seplaši. Pre svega, plaši.. Govorila je da je to predstava bez nado. Odgovorio sam da kad je vrednost jedne ulaznice 80 franaka, nade svakako ima, Nasmešila se, na silu, kao neko ko diže ruke od nade da če ga shvatiti. U tom trenutku treči deo Boravka kóji još uvek nisam znao, nametnuo mi se kao odgovor kóji dugujem toj nemoéi i tom slidu.

Od poéelka proba sam uvek lako radio. Ne govoreéi o svetu, želeo sam da znám šta zaista gledam u njemu i kako ga gledam. Boravak je mesto tih superponiranih i ukrštenih pogleda, kao slojevi na někom arheološkom nalazištu, Gledao sam i slušao glumce i napravio predstavu od onog što je na mene ostavilo utisak. I ne znajúci to, bili su nešto kao anonimni uzorci istorije, utoliko upečatljiviji ukoliko su bili naizgled tajní. Povučeni mojim übeđivanjem, uzbudeni uzajamnim poveravanjima, glumci su pretapali oko stola za probe, prekrivenog fptografijama i knjigama, uspomené na mrtvé sestre, neuspele porodične ručkové i mesožderske susrete sa nepoznatima. Na sredini stola, kao neko središte ill kao rupa, stajala je otvorená reprodukcija Uccellovog Potopa na dve stranice. Slušao sam i - iščezavala su imena i konkrétné okolnosti. Od onoga što im se dogodilo, ostajali su samo vrhovi ili ostaci, otpaci, Njihove im priée više nisu pripadale, svaka se raslojavala i uplitala u anonimnost priča onih ostalih. Od svega toga pravio sam neku vrstu éutljive opere koju sam, samo za sebe, nazivao Arena. Opere bez lica, od koje je ostao samo hor, slike daleko i udaljene od antiékog hora, ali možda poslcdnjeg moguénog prikazivanja grčkog hora u današnje vřeme koje je bez heroja i boga, a uskoro ée biti i bez puta ko-

théâtre du point aveugle marselj, franeuska . П ■ , i - ■ ■ ' françois-michel pesenti: boravak (le séjour) J i \ .- ■' ■'-% b ’ i •; : - л ;■ koncepcija, režija i dekor: françois-michel pesenti umetnička saradnja: hervé perard asistent režije: anne m. pleis ton: olivier renouf - ] ■ ■ r. . ■ jy,, ■■■ ;, ,i učestvuju: Christophe avril, marcello basso, agnes del amo, Catharine duflot, Ulrich funke, henriette palazzi, frederic poincean, française poulnot. realizaeija dekora: sylvie morel, sallahdyn khatir statua johnadaviesa: syl vie morel realizaeija kostima: théâtre du point aveugle osvetljenje i tehnika: mare vilarem ton-majstor: Christophe olry inspieijent: sallahdyn khatir, frédéric bourdier šef propagande: rosine sapiega administrator projekta: philippe de reilhan generálni sekretar: Catharine saadoun asistent: brigitté gastaldi produkeija: théâtre du point aveugle, conseil regional p. a. c. a. i les bernardines

jim bi sc zajedno išlo. Hora u času njegovog rastvaranja u karnevalsku povorku trapezista i igrača bez posla. Neko je, povodom jednog prizora, očigledno škakljivog u drugom delu Boravka, rekao da je on priznanje pozorišne nemoci. Ne odgovorivši ništa, shvatio sam da éu se otsada trudili da se držim što bliže toj nemoéi da bih pravio, kroz neprestanú bestidnost, neku vrstu pornografije duša. □ François-Michel PESENTI Septembra 1989.

Une pornographie des âmes Nous étions en Avril, l’actrice était assise face à moi, innocemment voluptueuse et égarée comme à son habitude. Elle avait demandé à me voir pour me parler. Ce qu'elle disait, quelques semaines avant les répétitions de la troisième partie du Séjour était grave, inquiétant même, pourtant elle ne se départissait pas d’un sourire ironique presque coquet comme si elle voulait se rendre ridicule, ou se faire passer pour un peu bête. C’était sa façon d’être à la fois lucide et dé-

Boravak