Битеф

Beleška povodom druge premijere Bitef teatra u prvoj godini postoj anj a Eto, na samom početku - Bitef teatar - pozorište koje tek puni godinu dana. ali čije ime, deo imena, nosi jednu reč sa tragovima patine - Bitef - usúdilo se da iz nedodirljivog trezora reči. s police velikog Spanca, preuzme jedino priču. i přenese je u svetilište pokreta. pa da tu, skoro nemo, uz pregršt retkih replika, na svoj je-

zik převede dramu o vreloj usamljenosti žene. Nije to pokúšaj skromne, marljive družine, na čelu s Dejanom Pajevičem, da se učini nekakav primerodavni istorijski pomak, da se pozorište reči vráti švom nemom prapočetku bez reči, pravremenu kada je čovek, verujemo, jedino pokretom i tajanstvenim znacima mogao da iskaže neke svoje tek slučene potrebe i úžase kojima nikakva stvarnost nije mogla da pruži utehu. Tako velike zahvate ne pravé pojedinci, niti pojedinačna pozorišta, možda, s vremena na vřeme, to pode za rukom nekom velikánu. Známo da je to posao istorije, njenog finog, dugotrajnog brušenja, strpljivog oblikovanja Ijudskog duha i njegovih trajnih tvorevina, Nastojanja da se naglim zaokretima, nasilničkim presvlačenjima - svet, ili umetnost - preko noci vidno izmene, u večoj ili manjoj med znak je dnevnih potreba, mimikrije. nestrpljenja, nemoci. Ovaj pokúšaj prevoda pesnikovih reči u nemi govor tela deo je nastojanja Bitef teatra, pozorišta u nastajanju. da napraví oprezan korak

ka nečemu što bi rnožda moglo da bude jedan od vidová njegove istraživačke budúcnosti. U potrazi za novina znacima, družina ovog „pozorišta pokreta“. napuštajuči jedan jezik. jezik ustaljen i jasan, odlúčila se da posegne za drugim. Našla se, tako, pred jednom novom azbukom, azbukom ne sasvim nepoznatom, ali ni odveč ustaljenom. Oni kóji se bave naukom pozorišta, oni kóji pozorište posmatraju spolja, ili bar na hiadnokrvniji náčin, možda znaju vise o tome zašto su govor i pokret, naročito u ovom našem takozvanom zapadnoevropskom delu

Dom Bernarde Albe