Битеф

zduh... I neko vreme idemo sasvim oslobodení stare tragedije... A onda, sedeči jednog dana na suncu na švom pragu, vidimo preko puta, pred žuto-sivim židom, tri čudne prilike - zurimo u njih zaklanjajuči oči. Ne liée 1i... ne, to je samo strašna uobrazilja, treba je zaboraviti udimo. Idučeg dana isto - i smeh i Ijudi kóji gledaju - i smejú se. Izlazim. Približavam se. Iste tri čudne prilike skáču i mašu... nimalo u stvari nalik na one slikc rastrzanih lica i polomljcnih kolena - i sad kad sam se približio vidím kako mi je misao bila apsurdna... stalno se smejú. Jad i ropac se nesmejú: .. .samo pobednički smeh - a ipak, dok spavam, kao da vidim očajan lik mučeníka. To su novi izvodači - mi: novi, dosta uplašeni, rasccreni gledaoci; ulica; naše pozorište; humka zemlje: naša pozornica. 2) Talabot Talabot je norveški teretni brod. Na njega se Eugenio Barba prvi pul ukrcao 1956. godinc kao pomoćni mašinista i prošao kroz Succki kanal na

putu za Indiju, Kinu i Japan. Brod je dobio ime po francuskom strojařů Paulin-Francois Talabotu (1799-1885), kóji je vodio Francusku brigádu u vřeme planiranja Succkog kanala. Iz obaveštenja koja je poslao Edgar Geballos: na jeziku jukatanskih Maja talabot znáči stiči do mořské obale (Taľbot) ili uznemirili telo (Talah bot). 3) Kirsten Hastrup: Izazov nestvarnog (Museum' Tusculanum Press, Kopenhagen 1987), Empirijski materijal u antropologi)! ili, ako hočete, njen predmet u velikoj meri obezbeduju pojedini antropolozi. Terenski rad je metod kojim se taj materijal sakuplja, ali je antropologija sredstvo da on dopre do nas. I tako se, čim odemo sa terena, suočavamo sa pitanjem šta bi тес empirijski trebalo da znáči. Gde je i šta je stvarnost ako se môže preneti iz konteksta u tekst? Kao što známo, terenski rad znači izuzetno lično iskustvo koje prevazilazi granice poznáte stvarnosti. U procesu terenskog rada ncizbežno se menja i sam koncept stvarnosti. Ncstvarno postaje empi-

rijsko zahvaljujuči lienom doživljaju; razlika izmedu materijalnosti i nestvarnosti potire se materijalizacijom nestvarnog. Na terenu se neposredno sučeljavamo sa izuzetnim dogadajima, bez obzira na to da li je reč o čitanju misii, pojavi dúhová, isceliteljskim sposobnostima ili čudnim načinima videnja i znanja. U normalnim okolnosti ma ne bismo smeli da svoj doživljaj iracionalnog unosimo u náučne izveštaje, osim u strogo naučniekom smislu. Medutim, kvalitet etnografskih opisa cesto zavisi od prihvatanja istine nestvarnog. Navešču kao primer kratak izveštaj o švom terenskom radu na Islandu. Jednc jeseni boravila sam několiko meseci na nekom imanju i jednom prilikom pridružih se potrazi za zalutalim ovcama u dosta krševitom planinskom kraju. Na trenutak mc ostaviše na nekom stenovitom grebenu da držim ovcu. Sa stene se pružao izuzetno jasan pogled ka ravnoj obali u dohni, gde se nalazilo „moje" imanje. U to vřeme osečala sam se gotovo egzistencijalno vezanom za taj pejzaž kóji sam bila naučila da čítam i u istorijskom i u privrednom pogledu. Odjednom se sa viših plani-

na dovalja gusta magla i sa njom ledena hladnoča. U podarktičkim krajevima brzo naučíte da ne verujete suncu i bila sarn spremna na hladnoču, ali posle izvesnog vremena čak ni vunena odeča nije mogla da spreči zebnju. Nije bio u pitanju strah da ču se izgubiti, rnada sam znala da nikad neču moči sama da siđem. Bila je u pitanju zebnja vezana za mesto na kome sam se nalazila. Ne govorim o fizičkom ili prírodnom mestu; imam u vidu ono kullurno mesto gde se tuda stvarnost ne samo posmatra vec i doživljava. Na tom konkrétnom mestu magla je bila vrlo konkretan pokrov preko islandskog pejzaža, čiji sam deo poslala. A onda se u izmaglici pojavi magiičasta Ijudska prilika. Odmah sam znala da je to čovek iz skrivenog naroda ( Inildufólk ) kóji mi je došao u posetu u onom malom vidljivom prostoru kóji je meni i mojoj ovci ostavila magla. Još od srednjeg veka se pričalo o tome kako skrivení Ijudi závode islandske žene, i to naročito pastirice u maglovitim planinama. Po svcmu sudeči, nije me taknuo, ali ko zna nije li me ipak zaveo na neki način a da ja to nisam oselila? Kad se magla digla i kad su