Битеф

Često govorim, a voleo bih da čutim jer reči ne mogu da mi slede misii. Često sam nem, a želim da mi glas zagrmi da mi oslobodí potlačeno srce. O. vi. kóji jediní môžete da delíte moju radost Vi, na čijim bih grudima mogao slobodno da plačem: O. kad biste znali, kad biste me voleli, Mogao bih da budem ono što sam pored vas. □

Uloga antropologa Zašto antropolog odlučuje da se nenaoružan prepusti pozorišnoj trupi koja boče da stvori predstavu na osnovu njene biografije? I šta to znači za nju kao antropologa kad vidi kako je preoblikuju i prcdstavljaju neki drugi, smeštajuči je u kontekst kóji je odredila grupa glumaca? Ova dva pitanja prirodno se postavIjaju u veži sa novom prcdstavom Pozorišta Odin, čiji se protagonista zove Kirsten Hastrup. No, pre nego što odgovorim na njih. moram nešto da kážem o istorijatu komada onoliko koliko se on odnosí na moje lieno iskustvo. Napísala sam několiko članaka o ctnogräfskom radu na terenu na Islandu, U njima sam pokúšala da iznesem značaj ličnog doživljaja u nauci. U člancima se moje polazište odnosilo na činjenicc da živcči u drugim svctovima antropolog postajc deo, učesnik drugosti. Na taj način on omogučava scbi pristúp skrivením saznanjima: zahvaljujuči učešču u životu zajednicc, upoznaje jedan drugi svet. To znači da je način razmišljanja i prosudivanja. uslovljen vlastitom kuituronr, delimično potisnut, I samo kad se to desi, môže se steči uvid u stvarnost „drugih". Ta stvarnost često sadrži elemente nestvarnosti, a to znači da ima doživljaja kóji se ne mogu odmah objasnili na osnovu poznatog iskustva, ali kóji se ne mogu ni odbaciti jer su zaista doživljcni. Tako se pomerajú granice stvarnog. Moj susret sa islandskim huldufolk (skrivením národom) primer je takvog pomeranja. U svojim člancima sam pokúšala da rečima opíšem takav doživljaj, što se inače retko nalazi u naučnim radovima. Zapanjila sam sc kad mc je Eugenio Barba, pročitavši neke moje radové,

upitao šta bih řekla kad bi me Pozorište Odin upotřebilo kao ličnost u nekoj představí. Řekla sam, medutim da i pristala da nápisem několiko kratkih tekstova o švom životu. U njima bi bio prikazan lik osobe koja je postala antropolog i tako svesno pokúšala da pređe preko granica poznatog sveta. Ti tekstovi i susreti sa Ijudima iz Odina bili su пека vrsta samo-otvaranja. Prenosila sam, naizgled bez záštite, ražne pojedinosti iz svog detinjstva, studentskih dana, svog života kao odrasle žene i antropologa. A sad se vraéarao pitanju zašlo. Odgovor je tesno povezan sa onim što sam pokúšala da postignem svojim radovima na terenu. Reč je o uspostavljanju odnosa izmedu ličnog i opšteg ili između subjektivnog i objektivnog u nauci. Mislim, u styari, da je to suprotstavljanje lažno. Zelja da otkrijem sopstvenu priču vezana je za želju da ukážem úpravo na tu laž. Jasno, takva formulacija u kontekstu onoga što ovde píšem predstavlja post festum racionalizaciju. No, to je vec bio intuitívni deo mog prihvatanja da jedan pozorišni lik nosi moje ime. U to vreme sam vec znala da nije reč o tome da privatno postane javno. Naprotiv; trebalo je pokazati kako antropologija kao nauka narušava važeče koncepcije i o stvarnosti i o nauci. Rad sa Odinom pružio mi je tu mogučnost i ja sam je prigrabila. Sama predstava meje iznenadila i uzbudila, prvo zato što je reč o uzbudIjivom pozorištu, a drugo zato što se tako prísno bavi mnome. Dala sam neke tekstove i neke ključne reči, ali Kirsten, kao lik. vise nije moja. Prema tome, na pozornici je ona ja i ne-ja. Odin je bio veran slikama koje sam mu prenela i uspeo je da neke od n j i h odrazí izuzetno tačno, dramskim jezikom kóji mi je doživljaj vratio natrag. Ipak, to nisam ja, nego ona kóju gledam na pozornici. Tu leži odgovor na drugo pitanje. Sta za antropologa znáči da bude prikazan u nekoj drami? To znači da vas predstavlja ncko „drugi“ i da je vaš život stavljcn u kontekst kóji nije vaš vlastiti, Drugim rečima, to znači da se antropolog doživljava u ulozi kóju obično pripisuje predmetu sopstvenog proučavanja, Zahvaljujuči takvom iskustvu, antropolog uči nešto novo o tome šta to znači biti antropolog. Zato je ova žena antropolog ostavila svoje oružjc iza kulisa i predala se pozorištu. □ Kirsten Hastrup