Битеф

Dodiri i sporovi

Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux (1688-1763) Bio je sin direktora kovnice novca u Riomeu. Studirao je prava u Parizu i bio redovan posetilac prijatnog salóna markíze de Lambert, u korne se raspravljalo o književnosti, Od mladosti je voleo da piše, ali se za profesiju pisca odlučio tek 1720. godine, pošto je izgubio gotovo svu nasledenu imovinu u potpunom krahu poznatog Loovog (Law) sistema, koji je trebalo da preporodi finansije apsolutističke Francuske, Za Marivoa spisateljstvo tada postaje profesija i izvor egzistencije. Za vreme formiranja revolucionarnc prosvetiteljske misli i prvih koraka agresívne protivapsolutističke literature, Marivo ne deli názore filozofâ prosvetiteljâ. njihovje oponent, a ni prosvetitelji ne vole njega. Plodne misii se, medutim, nisu uzalud rađale oko njega. Nekim svojim delima i pokušajima Marivo je, štaviše, i sam doprineo formiranju tih ideja i demokratizaciji literature. Pripremni rad Marivoa - posmatrača savremenog morala, bili su.mnogi njegovi žurnalistickí pokušaji, medu kojima je neobično značajno izdavanje časopisa Francuski posmatrač (Le spectateur francais, 25 brojeva iz perioda 1722-1723). Veoma važno mesto u literaturi XVIII veka i u istoriji romana, zauzimaju Marivoovi obimni nedovŕšení romani Marijanin život (La Vie de Marianne, 1731-1741) i Seljak skorojevič (Le Paysan parvenu, 1735-1736). Marivo je napisao ukupno trideset komedija. Iz dvadesetih godina najzanimljivije su njegove filozofskoutopističke komedije. Ostrvo robova (L’ile de Esclaves, 1725) odigrava se na ostrvu kojim vladaju potomci bivših robova, koji su se oslobodili; premia njihovom pravednom uredenju svi gospodari i robovi koji ovamo dospejú treba da zámene uloge; gospodari tako mogu da upoznaju svoje ponašanje s druge strane, i poprave se. Ostrvo razuma. ili Patuljci (L’ile

de la Raison ou les Petits Hommes, 1727), na čije su parodične okvire uticala Sviftova Guliverova putovanja, koja su úpravo tada objavljena i poslala veoma populárna, dovodi na ostrva razuma osmoro Francúza, kóji se tu přetvoře u patuljke; svoje prvobitne dimenzije povrate tek pošto postánu svesni i priznajú sve, što je u njihovim navikama, naravima i postupcima bilo u suprotnosti sa principima zdravog razuma. Nova kolonija (La nouvelle colonie-, 1729) uvodi prvi put na scénu, iako pretežno sa intencijama parodije, zahtev za ženskom ravnopravnošču; jedinstvo pionirki ženskog pokreta razbija se, medutim, na staleškim razlikama, koje se - a u tome je posmatrač Marivo veran stvarnosti - na kraju pokažu kao jače. Glavno Marivoovo interesovanje pri pračenju i opisivanju savremenog morala, i to i u filozofskim komedijama, bilo je usmereno na osečajni život, na psihologiju udvaranja i Ijubavnih odnosa. Vec početkom dvadesetih godina pisao je Marivo psihološke komade o cesto nerazjašnjenoj i od strane samih junaka uzaludno potiskivanoj Ijubavi koja se tek rada.

Prvi medu njima bio je Iznenađenje Ijubavi (La Surprise de l’amour, 1722); istom ternom bavili su se Dvostruka neslalnost, Drugo iznenađenje Ijubavi , dok, na kraju, tema nije doživela vrhunac u Igri Ijubavi i slučaja (Le Jeu de ľamour et du hasard, 1730), u kojoj je tipična marivoovska problematika obradena s najveéom Ijupkošću i psihološkom punoéom; zapleti i odnosí likova kóji u njoj istupaju složeniji su nego u veéini ostalih komada. Osnovna tema kod Marivoa

je uzajamno upoznavanje budučih supružnika, iskušavanje osećanja usred banalnih galantnosti. U ovom komadu oboje verenika dolazi na istu ideju: preruše se u svoje sluge i ťako prerušení žele da posmatraju budučeg partnera. Terna probudene Ijubavi i uzajamnog upoznavanja zastupIjena je i u ostalim komadima u najrazličitijim varijantama. U komediji Nepromišljene zakletve (Les Ser-