Битеф

lan' iznikao iz galerijskog okruženja ne znáči da imamo veze sa velikim kapitalom. Van tog konteksia imali smo predstave sa slobodnim prístupom, и trgovačkom centru u predgraáu ili na brajtonskoj pláži. Reakcija onih kojí su zaslajali i gledali nas bila je uglavnom isla kao i kod ošiale naše publike i zato smo i nastavili, pored ostalog, ovo da radimo. Izgledalo je da se môže dopásli svákom, pa i lakozvanoj ,ozbiljnoj‘ umetničkojpublici. Zašto, medutim, koristite nove instrumente umesto da sc zadržíte na onom što je poznalo i razumljivo? Jediní način da budete bolji u klasičnoj mužici jeste, bukvalno, da svirate bolje, da imate bolju tehniku, ton, гейши. Reč je o evoluciji koja se zapaža

i u ošialim oblicima muzike. U džezu, na primer, Evan Parker je povećao potencijal saksofona izmislivši novu telmiku, kružno disanje i akorde, ali je и lome uspeo pošto je godinama svirao na klasičan náčin. Drugi přistup je da se zauzme radikalan stav i vrati pilanjima kao šlo su ,kako proizvodim zvuk?' Ako se prihvatite klavíra, prihvatili ste se čitave istorije klavíra i svíráte ono što svíráte и kontekslu celokupne muzike ikad napísane za taj instrument, od Chopina do Gerschwina. Kad pravíte nov instrument, ne morale se nadmetali sa istoHjom. Dok avangardna muzika kořisti stare instrumente na nove náčine, radikalna muzika je put da se izbegnu ti istorijski odjed. To nije sasvim nova ideja. Paul Burwell rado odaje priznanje Harryu

Partchu, američkom proizvodaču instrumenata od pre dve-tri decenije, kóji je, pored ostalog, pronašao 44tonsku oktávu i izgradio instrumente kóji liče na fantastične skulptuře... ... Podíle и dvořiště i verovatno čele naci nešto što če, uz malo istraiivanja i malo razmišljanja, proizvesti zaista jedinstven zvuk. To o istraživanju i razmišljanju je važno. Ako udarite nešto ne razmišljajuéi o mužici, bio to bubanj ili poklopac kante za otpatke, nečete dobiti ono što ste tražili. U stalnom traganju Bow Gamelan za novim zvukom nema ničcg izbirljivog ili pretencioznog. Činjenica da su materijali neobičňi. gotovo je nebitna. Ono što je bitno, jcste náčin na kóji se kořistě. Sečam se kako sam ove cimbale kupio u slarinarnici, pravo parce jeftinog otpalka. Ali kad sam ga malo

ulubio i savio, mogao sam da zasviram duo sa flautistom. Zvučalo je gore od poklopca kante za otpaíke, ali nijedan pravi cimbala ne zvučí tako kad se na njemu svira. Ali, ako vam je cilj novi zvuk, zašto ne proučite mogučnosti elektronike? Nismo mi anti-elektroničari. Igrao sam se malo elektronskim udaraljkama... Nove mašine mogu mnogo da účine , ali morale unapred da znáte kakav zvuk želíte. Nisu prijateljski nastrojené... Ja prosto ne uspěv am da sa njima imam kontakt kao sa zategnutom kolom, ili drvetom, ili metalom. S tím materijalima gajirn iizajamne simpatije', a mogu i da ih popravím ako se pokvare. A, ako nemam instrument, ko mi smetá da ga 'napravím '? ...Osim simpatije za materijale. Burwell ima nešto konkretnije da káže kad je u pitanju odnos između ljudskog tela i instrumenta.