Битеф

skog ministra kulture. Spremali su se da zabrane Pale i žive. Konstantin Simonov je bio pošao sa mnom. Da vas brani? Pre da izrazi nedoumicu zašto se obustavlja takva rodoljubiva predstava. O izginulim pesnicima i nekolicini preživelih pesnika. I jedan, tamo. s osmehom kaže: „Pa šta se uzbudujete zbog njega, možeš misliti, vrlo važno, napravice drugu predstavo. pa šta vam je Konstantine Mihailoviču, šta tu ima da se priča...“ U tom času nešto se u meni okrenulo. „Smeškaš se, boga H ti tvoga“! Zgrabim ga za revere. Simonov me vuče za ruku. Ne sečam se više šta sam urlao, nije ni važno. Simonova sam odgumuo: „Znam ja vaše dvosmislice. volite malo tamo-malo amo“. Visocki je umro 25. jula 1980. godine i Taganka je odlučila da Visockom u spornen pripremi predstava sačinjenu od njegovih pesoma. Ideja je rodena dan posle njegove smrti. Tokom 1981. godine predstava je pripremljena. Na prvu godišnjicu smrti, 25. jula, bez obzira na najstrožu zabranu, predstava je odigrana. Danas kažu: Slavi! - neču: knjige, ploče, portreti, gala koncerti, državna nagrada... A sečam se - i kako bih zaboravio - blokiran trg, obruč od barijera, narednika, autobusa, zaključan izlaz iz metroa... Kao da na tom trgu nije pozorište nego četvrti černobilski reaktor. Svakog ko se tamo namerio, treba proventi, a dobro bi bilo proverai i sve koji su odande. Oni koji idu odande, nose zračenje smrtonosno za sklerozu. Skleroza je to shvatala. Gorela joj je šopka - deset hiljada kokardi. Stenogram sastanka Umetničkog saveta 21.jul 1981. godine Ljubimov J. P,: Naši današnji gledaoci, naše kolege, drugovi iz uprave, videli su šta je pozorište napravilo i dajem im reč. Samojlenko V, M., zamenik načelnika odeljenja za pozorište i koncertno delovanje Glavne uprave za kulturu; Smatramo daje osnovna pesnička zamisao ostala ista: sukob pesnika sa društvom; tu ni kod pesnika ni u predstavi nije zauzet gradanski stav.

O torne smo više puta govorili i to i danas izjavljujemo. Prirodno, predstavo ne preporučujemo za prikazivanjc. Stoga ne preporučujemo da dalje nastavite rad onako kako vi smatrate potrebnim, To možerao ukratko da kažemo. Smatramo da se ne vidi gradanski stav pesnika. Filatov L. A,, glumač; A kako treba da rastumačimo to „gradanski stav“? Da ga nema u predstavi? Mi, naprotiv, smatramo da je ono što smo izabrali iz njegovog opusa upravo gradanski odgovorno. Gubenko N. N., glumač: Treba nači zajednički jezik: šta znači gradanska odgovornost? Samojlenko V. M.: Nama je jasno. Ljubimov J, P,; Vaša je predstava o

svetu umetnika pogrešna. Niste kompetentni da rešavate pitanje o velikem mskom pesniku. Ja ču zato da govorim na drugačijem nivou. Staviše, napisaču pismo i poslati ga u Politbiro ~. Samojlenko V. M.: Samo bez prêtnji... Ovo je opšte mišljenje. Ljubimov J. P.: Uspeli ste da dodete do mišljenja čak i ne stigavši do kabineta ... Deljusin L. P., doktor istorijskih nauka: Mogu da govorim kao frontovac. Mislim da u pesničkom izrazu nema nikakvog jednostranog prikazivanja vojne tematike. Čudno mi je, kao frontovcu, što to čujem. Čovek treba da je bezosečajna budala pa da tako protumači ono o čemu je pevao Vi-

socki. Kad je u pitanju moje mišljenje, rekao bih da je predstava vrlo gradanski odgovorna. Bovin A. J., politički komentator Izvestija: Ne mogu da govorim tako emotivno kao Lev Petrovič jer se ne bavim umetnošču. Bavim se politikom. Sa tog stanovišta, čini mi se da se ne mogu složiti daje osnovna tema predstave sukob pesnika sa društvom. Naprotiv, čini mi se da je njegova glavna tema upravo nerazdvojivost sudbina. Zato što je sudbina našeg društva dramatična. Ovde je bilo logora, rata, kulta ličnosti, posleratnih teškoča itd. Pesme sa ukusom podzemlja takode su sudbina našeg društva. Gubenko N. N.: Tako vam Boga, ne pravite onakvu glupost kakvu su svojevremeno pravili prema drugim piscima. (Replika iz sale: „Jesenjin“!) Ako počinite to užasno svetogrde, razoričete svetu vem u ideale, na kője Leonid Iljič Brežnjev ukazuje u svakom svom govoru kad ističe da smo mi društvo prave Slobode, prave Demokratije, u kome se ništa ne skriva, Uzmite naše centralne listove, Pravdu, Izvestija : četvrt strane o športu, jedna strana o medunarodnom položaju i dve do tri strane o našim vlastitim nedostacima. To je glas naše partije! Ne podrivajte vem u našu partiju, naš narod, jer partija uvek smatra da joj je prvi zadatak da se s tim narodom savetuje, da vodi računa šta on misli. Ne uništavajte vem u iskrenost sovjetskog čoveka jer čete od Volode, od ove predstave, napraviti još jednu antisovjetsku paškvilu i tako iči na ruku našim ideološkim neprijateljima koji su zaseli, kao u rovo vima, i samo čekaju da se predstava uštroji, zatvori, da se pojavi hrana za novu ideologijsku provokaciju. Filatov L. A. (obrača se Samojlenku): Vi sebe, 28-godišnjaka, smatrate tako pametnim da ne mislite da bi bilo potrebno, pristojno i inteligentno da poslušate ono što govore pisci, poznavaoci umetnosti... 13, oktobar 1981. godine Ljuhimov J. P.: Stanje je veoma loše. Loše je bilo i letos, na godišnjicu smrti Visockog. Sve se to radilo nedopustivim tonom i juče se nastavilo. Pozorište, koliko može, pokušava da shvati tu izuzetnu duhovnu pojavu, a svi znamo da duhovne vrednosti jednog naroda treba čuvati, daje to naše blago. Kako neko može tako da postupa sa pesnikom, sa pozorištem? Pozorište - to su živi ljudi. Pa to nije moje pozorište. Meni mogu da se daju ukori, sa mnom može da se razgovara tako drsko da sam bio prinuden da izjavim da više neču da radim. Uradio sam to promišjeno, ozbiljno, mimo, a ne u afektu. U ovakvim uslovima ja više ne mogu i neču da ra-