Битеф

smenosti. To je nepismena i bezobrazna izjava. Ljubimov J. P. : Za mene je najtužnije, najbeznadežnije to što ono što vam je vrlo delikatno i pažljivo u odnosu na vas rekao A, A. Anikst i ono što je izgovorio pisac B. A. Možajev, nisu čuli neki predstavnici uprave i nadleštva koji su zaduženi da se bave nama. Ništa od svega toga niste čuli, nastavili ste sa svojim administriranjem. Niste hteli da čujete zdrave glasove i nastavili ste da se bavite kritičkom analizom i odredujete moju sudbinu i sudbinu ove predstave. Vašu su pažnju privukla dva-tri mesta koja sugerišu dogadaje, za ono vreme skorašnje. Kad sad ponovo čitam ta mesta, sumnjam da su ona mogla tako da se protumače da su svi meteži nalik jedan na drugi. Dramski pisac ne može da bude odgovoran za reči koje stavIja u usta istorijskim ličnostima, on mora da ih natera da govore u skladu sa svojim utvrdenim karakterem. Zato treba obratiti pažnju samo na duh u kome je nastalo citavo delo i na utisak koji treba da izazove. „Molim za još jednu milost: 1826. godim domo sam u Moskvu tragedija o Godunovu, koju sam napisao u progo nstvu... Njegovo veličanstvo je blagoizvolelo procitati je i staviti mi nekoliko primedbi o mestima suviše slobodnim... Njegova su pažnju takode privukla dva-tri mesta koja su, kako mu se činih, bila aluzije na dogadaje tada još skorašnje. Dok čitam ponovo ta mesta, sumnjam da bi se mogla protumačiti u torn smislu. Svi meteži Uče jedan na drugi. Dramski pisac ne može da snosi odgovornost za reči koje stavijo u usta istorijskim ličnostima. On mora da ih natera da govore u skladu s njihovim utvrdenim karakterem. Stoga bi trebalo obratiti pažnju samo na duh u kome je dilavo delo zamišljeno, na onaj utisak koji ono treba da izazove. (Iz pisma A. S. Puškina Benkendorfu, 16. aprila 1830. godine, na francuskom.) Drug Seleznjov je pronašao neke nepodopštine. Vaša je predstava izopačena možda zbog naše uzajamne lične netrpeljivosti, Karjakin je možda bio oštar prema vama, ah i vi ste pisca Možajeva učili kako da piše „Živog“. Stavili ste nam devedeset primedbi i govorih kako to delo treba da preradimo. Ministarstvo kulture RSFSR nas je mesec dana vuklo za nos i onda, rugajuči nam se, zabranilo predstavu. Odavno se rugate i meni i pozorištu na čijem sam ja čelu. Predi ažem van da sve to privedemo kraju i da se prema nama odnosite s poštovanjem. Inače se za nekog od nas to neče dobro završiti. Staviče na vagu i vas i mene i odlučiti. Ja s vama

neču da radim. Rekao sam to več ranije i ponavljam sada i ovde. Vi ste nekompetentni i netaktični. Basmanov kaže: zar češ pijanca Karelu, koji je prodao domovinu, poslati na mene? Pogledajte delo koje je napisao genije ruske književnosti. Niste ga pročitali kako treba i još mene učite jer su vam dali funkciju. Nije trebalo. Mnogi od vas nisu čuli šta su s poštovanjem govorih ljudi iz države Sovjeta: kompozitori, književnici, filozofi, teatrolozi. Niste hteh da nas čujete. Mislim da ne osečate novi dah koji pridolazi. Nadam se da če vam uskoro dati odgovarajuče instrukcije da biste shvatili da se tako ne može postopati sa umetnošču i njenim predstavnicima. Ništa ne želite da razumete i nastavljate isto onako surovo i uvredljivo da administrirate, što je zabranjeno, partija je zabranila. Dobio sam ukor za predstavu Visocki. Vi ste, druže Seleznjov, ušli u moj kabinet i s pravom rekli da on nije moj nego državni. Možda če vas da imenuju za glavnog reditelja Teatra na Taganke? Usudujem se da sebe smatram boljim stručnjakom za režiju i rad sa glumcima od vas. Život je pokazao da je to moj poziv, da ja to urnem da radim, da urnem da spremam predstave. I život je takode pokazao da vi ne umete nama da rukovodite. Mene su skidali s posla i izbacivali iz partije jer sam radio „klevetničke“

predstave. Zbog Visockog su me povlačili po raznim instancama. Mislite da vas se bojim? A meni je jednostavno smešno, A što se tiče suštine pitanja: učiniču ono što smatram potrebnim. Više ništa neču da govorim. Ja radim pošteno, celog života sam tako radio. Zato su me i ostavljali na poslu kad ste me vi terali s njega. Ništa mi od vas ne treba. Onu platu koju mi dajete. 300 rubalja, državi sam vratio u zlatu za petnaest godina unapred. A šta ste vi uradih za tu istu državu? Uradio sam više od vas, a vi sebi dozvoljavate da mi se obračate takvim tonom. Sve najbolje, dobro zdravlje, dovidenja. Je li vredelo vratiti se? Potreslo me je kad su stavili Saharova iza katanca. Strašno sam bio uvreden u njegovo ime kad su mu onako rukom tražili da skupi papiriče i kad su prema njemu razmahivali rukama kao da je neka muva. Ali, ono što me je dokrajčilo - ustaje juče poslanik i kaže da su nam dali autobuse, otišli smo do Saharovljcvog groba, očistili se i vratih u Kremlj da radimo. Prvo vas oteraju u grob, a onda idu na očiščenje. Kakav cinizam, kakvo divIjaštvo. A sad su i Travkina stavili iza brave. Opet je neko pripremio opstrukciju. Gledajte (na TV je kongres poslanika RSFSR), na balkonu sedi 400 takozvanih gostiju koji se odvratno ponašaju...

Grupa za skandiranje? Kod druga Staljina se to nazivalo „grupa za likovanje“. Načelnik im se zadržao u toaleto, nije imao ko da dà znak, 40 minuta neprekidnih ovacija... Ljudi su padali u nesvest... Ljubimov odlazi u Englesku. Tamo sprema Zločin i kaznu. Na banketu, usred pohvala i zdravica, sikče činovnik iz sovjetske ambasade: „ Zločin ste izvršili. Sad čekajte kaznu". Besan, Ljubimov daje intervju u kome ministra kulture SSSR-a naziva hemičarem (šlo odgovora struci kandidata za člana Politbiroa P. N. Demičeva). I ostaje u Engleskoj na lečenju. Dalle su več svi bili zaboravili da je nekoliko godina ranije Anatolij Efros snimio televizijski film Molijer po Bulgakovljevom komadu, u kome naslovna ulogu, ulogu rukovodioca pozorišta u nemilosti, igra (fantastično!) Ljubimov. Film je ležao u bunkera. „Molijer: Danas amalo nišam umro od straha. Zlatni idol, a oči mu, veruješ U mi, smaragdne. Ruke mi je oblio hladan znoj. Zaigralo mi je pred očima ukoso, sve nekako bočno i znao sam samo jedno - da me davi! Idol!... Pakuj sve. Sutra ču igrati poslednji put i onda bežimo u Englesku. Baš je glupo! Na mora dava velar, tud jezik i stvar uopšte nije u Engleskoj. .. “ Ljubimov piše pismo „gore“ i u njemu kao uslov za povratak trati ukidanje zabrane predstava Vladimir Visocki i Boris Godunov. Nada (uzaludna) u Andropovljevu milost gasi se sa smrču generalnog sekretara. Na vlast dolati Černjenko Konstantin Uslinovič.

Ukaz Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR о oduzimanju gradanskih prava J. P. Ljubimovu Imajuči na umu da se Ljubimov J. P. sistematski bavi neprijateljskom delatnošču prema SSSR i svojim ponašanjem nanosi štetu ugledu SSSR, Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR odlučuje: Na osnovu člana 18 Zakona SSSR od 1. decembra 1978. godine oduzeti